Nastavak teksta Đorđa Teofilovića iz Veletržnice Beograd o značaju reciklaže.

Reciklaža drveta. Drvo kao ambalaža se koristi uglavnom kao gajbe, palete i kutije. Naročito je zastupljeno u veleprodajama. Za proizvodnju se koristi drvo lošije klase, što takodje podrazumeva seču šuma. Gajbe, palete i ostala drvena ambalaže odložena na deponiju se u anaerobnim uslovima razlaže i proizvodi metan, za razlaganje je potrebno znatno više vremena nego kod papira. Ponovnom upotrebom drvene ambalaže može se doprineti očuvanju šuma, a po završenoj upotrebi drvenu ambalažu treba reciklirati. Reciklažom se se može proizvesti sirovina za proizvodnju peleta za grejanje, koji će još dodatno obezbediti smanjenje seče šuma za ogrevno drvo.

Ostalo. Pod ostalim u ambalažnom otpadu se podrazumeva ambalaža koja ne može da ide na reciklažu zbog prevelike zaprljanosti organskim otpadom. To je veoma mali procenat ali se bez obzira uvek navodi. Takva ambalaža uglavnom ide na inseneraciju u cementare, gde se koristi kao gorivo.

Organski otpad. Otpad od voća i povrća koja su u različitim fazama truljenja predstavlja najveći procenat otpada na pijacama i može se zbrinjavati tek kada se ostale komponente komunalnog otpada izdvoje i propisno zbrinu. To je neophodno zbog sledećeg: organski otpad se može zbrinuti na nekoliko načina od kojih su najzastupljenija dva, biodigestija ili kompostiranje. Biodigestija odnosno anaerobna fermentacija u biogasnim elektranama je poželjni način iskorišćenja jer se kao krajnji proizvod dobija električna energija, toplotna energija i digestat za kompostiranje. Ovaj način je dosta zahtevniji jer sam organski otpad sa pijaca nije dovoljan, neophodna je njegova apsolutna čistoća od primesa ambalaže kao i mešanje sa stajnjakom, kukuruznom silažom, otpadom iz pekarske industrije ili drugim vrstama organskog otpada. Kompostiranje je dosta jednostavnije, takođe je potrebna čistoća od primesa ambalaže, ali nečistoće se mogu uklanjati i tokom procesa. Kao i u biodigestiji potrebno je mešanje različitih vrsta otpada ali u ovom slučaju potrebno je dodavati slamu ili koševinu. Ulaganja u instalacije i tehnologiju su neuporedivo manja kod kompostiranja.

Poslovanje preko 90% poslovnih objekata zavisi od električnih i elektronskih uređaja. Kada završe svoj vek trajanja ovi uređaji postaju električni i elektronski otpad koji ima veoma visok uticaj na životnu sredinu.

Reciklaža EE otpada. Električni i elektronski otpad predstavlja najbrže rastući otpad u svetu, oko 4000 tona ovog otpada se odloži za sat vremena u svetu, što znači da se količina e-otpada za godinu dana poveća za oko 50 miliona tona. Baš zbog ovih podataka i činjenice da e-otpad spada u opasan otpad, treba mu posvetiti posebnu pažnju. Najveći proizvođači u svetu su Severna Amerika sa 20 miliona tona i Evropa sa 14 miliona tona godišnje. EU generiše oko 10 miliona tona ali sa druge strane ima izuzetno visoke kvote za reciklažu. 4 kg po stanovniku je cilj koji je postignut pre nekoliko godina, do 2016 godine svaka zemlja članica će morati da reciklira 85% e-otpada, a do 2019 izvesno je da će biti postavljen cilj od 20 kg po stanovniku. Srbija reciklira znatno manje količine, oko 200 g po stanovniku, pored toga problem je nepostojanje mesta gde građani mogu propisno da odlože svoj e-otpad, pa tako velike količine otpada završavaju na tavanima, po šupama, pored puta, na divljim deponijama. Veliki procenat e-otpada nikad ne uđe u tokove otpada u Srbiji zbog navedenih razloga, a onaj deo koji uđe čak 90% završi na deponiji. E-otpad zbog svog sastava predstavlja opasan otpad, sadrži živu, kadmijum, olovo, arsen, srebro, zlato, platinu, berilijum, svako od ovih jedinjenja predstavlja izuzetno velike zagađivače prirode. S druge strane ovaj otpad je preko 80% reciklabilan, reciklažom se može dobiti 60% metala, 30% plastike i 10% stakla. U EU je praksa da na oko 30 000 stanovnika postoji po jedno reciklažno ostrvo za odlaganje e-otpada. Pravilnikom je propisana lista uređaja koji spadaju u e-otpad ali najkraće rečeno to su
svi uređaji koji su zavisni od električne struje ili od elektromagnetnog polja.

Ugostiteljski objekti, koji se između ostalog nalaze i u sastavu pijaca, su veliki proizvođači rabljenog jestivog ulja i masti.

Reciklaža ulja i masti. Jestiva rabljena ulja i masti spadaju u posebne tokove otpada, ne u organski otpad. Ulja i masti ukoliko se nepropisno odlažu predstavljaju izuzetno velike zagađivače, naročito u velikom procentu zagađuju vode ukoliko dođu u kontakt. Rabljena ulja i masti se mogu koristiti za proizvodnju biodizela u posebnim uređajima uz pomoć alkohola glicerola. Biodizel predstavlja ekološki prihvatljivo gorivo tako da je opet postignut pozitivan uticaj na životnu sredinu na dve strane, sprečeno zagađenje i sprečena upotreba fosilnih goriva.