Kao i većina stručnjaka, klimatolozi i eksperti za biodiverzitet „Škole za opstanak“, smatraju da će klima nastaviti da se menja. Već su merljive posledice i neki uticaji tih promena na biodiverzitet – raznovrsnost živog sveta. U stvari, biodiverzitet i jeste, između ostalog, odgovor evolucije na promene klime. A on je, nacionalnom Strategijom za biodiverzitet, određen kao jedan od osnovnih prirodnih resursa važnih za ekološku vitalnost Srbije i Planete u celini.

Svuda će biti toplije, ali ne u jednakoj meri. Promeniće se i raspored i količina padavina, što će izazivati suše u nekim zemljama i poplave u drugim, a mnoge će zemlje iskusiti i poplave i suše, jer će se povećati klimatska promenljivost. Južni delovi Evrope su najranjiviji i već sad tamo poljoprivreda i ekosistemi trpe kako od poplava tako i od suša i žarkih leta, dok požari pustoše čitave predele.

Srbija i njen biodiverzitet neće biti ni pošteđeni ni izuzeti. Možda su “Milenijumske poplave” 2014. upozorenje i najava dolazećih posledica takvih promena. U Srbiji one mogu da dovedu do promena u periodičnim događajima životnog ciklusa biljaka i životinja, u rokovima i pravcima seobe, vremenima razmnožavanja i prezimljavanja živih bića. Ali i do morfoloških i fizioloških promena, promena ponašanja životinja i niza drugih posledica. Verovatno je da će neka od dosad postojećih staništa biti izgubljena, a pojaviće se možda nova, kakve vrste nisu do sad sretale. Osetljivije vrste, koje su inače zaštićene, pretrpeće promene brojnosti i rasprostranjenja, a možda će doći do povećanja broja i najezde napasnika, nametnika i izazivača bolesti. Strane, takozvane invazivne, korovske vrste raširiće se nesmetano posle promena izazvanih klimatskim ćudima. Već sad kiselo drvo i bagrem zauzimaju svako oštećeno i nebranjeno stanište u nacionalnim parkovima i rezervatima. Iščeznuće vrste koje nisu sposobne da se prilagode promenama klime i njihovim posledicama.

Srbija je uz to suočena i s nedostatkom svežih informacija o potencijalnim posledicama klimatskih promena na biodiverzitet i ekosisteme. Nedostaju podaci o uticajima i odgovorima na klimatske trendove, odnosno ne postoji sistem redovnog praćenja efekata klimatskih promena na biodiverzitet. Ne postoji javna služba koja ima kapacitete za srednjoročni monitoring ovih promena i procesa, a ni nevladin sektor još ne raspolaže dovoljnim brojem obučenih motrilaca. Monitoring se ne sprovodi ni u svim zaštićenim područjima, a o promenama populacija i rasprostranjenosti stotina i stotina formalno zaštićenih vrsta nema nikakvih podataka. Ne postoji razumevanje prirode činilaca koji utiču na rasprostranjenje i brojnost vrsta i onih koji određuju otpornost i sposobnost prilagođavanja ekosistema, a neophodne su izmene dosadašnjih planova očuvanja i mera praktične zaštite biodiverziteta. Nedostaju analize sadašnjih i budućih socio-ekonomskih gubitaka i šteta usled uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.

Zato Škola za opstanak, u okviru projekta PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA, organizuje 5. i 6. decembra 2014. seminar za sve zainteresovane predstavnike državne i lokalne uprave, javnih ustanova i nevladinih organizacija, sredstava javnih komunikacija i društvenih mreža, za stručnjake, studente i ljubitelje prirode, na kome će prikazati moguće strategije prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanja njihovih posledica, kao što su povećavanje zaštićenih područja, obezbeđivanje selidbenih pravaca, umanjivanje drugih negativnih antropogenih uticaja itd. Posebno je značajno zaštititi prirodna pribežišta (refugijume) u kojim su reliktne endemske vrste, poput Pančićeve omorike i ramondija, preživele prethodne klimatske promene. Ti refugijumi će omogućiti opstanak budućim reliktima. Seminar će ukazati na potrebu snaženja naučno-istraživačkih kapaciteta, kao i osposobljavanja upravljača zaštićenih prirodnih dobara, i doprineti obaveštavanju stručnjaka i šire javnosti o uticajima klimatskih promena i mogućnostima prilagođavanja. Ova inicijativa je komplementarna s programima Ekološke mreže u Republici Srbiji i NATURA 2000. Jedan od ciljeva je ukazivanje na potrebu uspostavljanja mreže motrilaca (monitoring) u Srbiji radi dugoročnog beleženja promena u biodiverzitetu. To se može postići, između ostalog, i snaženjem i proširivanjem malobrojnih ranije uspostavljenih monitoringa, kakvo je na primer Zimsko brojanje vodenih ptica, koje se za sad izvodi samo sredinom januara.

Budući da Škola za opstanak može da pomogne u osposobljavanju motrilaca i u obradi i interpretaciji prikupljenih podataka, na terenskoj radionici 6. decembra 2014. biće pokazane neke od mogućnosti takvih monitoringa.

Dodatne informacije mogu se dobiti od dr V. Vasića, tel. 0652072977, klimabio@skolazaopstanak.rs.