Ako je nešto moglo da bude so na užasnoj rani koja se otvorila na Haitiju u utorak, to je izjava telepropovednika «prečasnog» Robertsona da su za sve ovo što se Haićanima dešava – oni sami krivi. Dakle, nekad davno sklopili su pakt sa đavolom da bi se oslobodili okova Francuske i to im se, od trenutka oslobođenja, sveti.

Međutim, prokletstvo za stanovnike Haitija, uostalom kao i za sve prvobitne stanovnike Amerika, počinje 1492. godine kada ih otkriva Kristifor Kolumbo. Odmah zatim postaju španska kolonija. Pored vlasti, religije i zakona, Španci su na Haiti doneli ropstvo, ubistva i bolesti. Te novotarije vrlo brzo uništavaju urođenike, Taino indijance, pa je radna snaga morala da bude dovožena brodovima iz Afrike. Osim nekolicine Tainoa koji su uspeli da pobegnu u brda i tamo osnuju nezavisna naselja, do kraja osamnaestog veka populaciju su pretežno činili crnci. Posade francuskih piratskih brodova nastanile su se tamo u sedamnaestom veku (čuveni gusar Žan Lafit je rođen u Port-o-Prensu) i 1697. godine Španci priznaju Francuzima vlast nad tadašnjim Santo Domingom. Još jedan vek ropstva i uticaj Francuske revolucije dovode do pobune robove i uspešne borbe za nezavisnost 1804. godine. Santo Domingo postaje Haiti – Zemlja visokih planina i ujedno prva zemlja na svetu koja ukida ropstvo. I to je pravo prokletstvo Haitija, taj ponos i jaka želja za slobodom, skupa sa štapom koji belci još uvek drže iznad glava prvih crnaca koji su se drznuli da se pobune protiv više rase.

Sve ono što sledi zaista liči na prokletstvo, međutim, kada se sa nivoa apstrakcije spustimo na mnogo niži nivo, dakle novac ili zlato, saznaćemo da je Haiti imao ogroman postkolonijalni dug prema Francuskoj zbog nanetog poniženja Napoleonu Bonaparti, veći nego što bi mogle da podnesu mnogo razvijenije zemlje, i koji su uspeli da otplate tek 1947. godine, dakle posle 150 godina. Zamislite da je sav taj novac (ili resursi) uložen u razvoj Haitija ili da ga imaju sada kada možda ne bi morali da zavise od tuđe pomoći.  Zamislite da su Amerikanci morali da plate neki dug Englezima posle proglašenja nezavisnosti. Zamislite da belci nisu podržavali sve te bezdušne diktatore koji su se ređali. Zamislite da sada svih 27 miliona robova, koliko ih je danas u svetu (izvor Wikipedia) živi slobodno.

Ipak ćemo i dalje razglabati o paktovima sa đavolom i prokletstvima dok deca umiru u ruševinama i od gladi. Ili, kao najbolji (i mnogo kraći) primer za celu ovu priču, posetite sajt sa fotografijama koje najbolje opisuju šta se na Haitiju danas dešava i na kome postoje samo dva komentara čitaoca. Jedan je «Istinski tužno», a drugi «Jebeš ih…nikome neće nedostajati.»