Ovaj projekat će koristiti najveću pustinju na svetu, Saharu, kao izvor energije. Pustinje primaju mnogo sunčeve svetlosti na velikom prostranstvu, a njihov pesak sadrži dosta silicijum-dioksida – sirovine za silikon. Tako da je ideja da se sagrade fabrike za proizvodnju silikona oko pustinje i solarne elektrane u samoj pustinji, a struju koja se generiše iskoristiti za proizvodnju još silikona i elektrana u procesu „razmnožavanja“. U budućnosti, ovakve elektrane bi mogle da snabdevaju energijom države širom sveta, putem DC kablova koji koriste superprovodnike.

„Kiseonik je najrasprostranjeniji sastojak zemljine kore i pored toga sačinjava 20% atmosfere. Drugi po rasprostranjenosti je silikon. Ako pogledamo u periodni sistem, možemo videti da silikon i kiseonik u kombinaciji formiraju silikon-dioksid – sirovinu koje najviše ima na Zemlji. Ako uspemo da iskoristimo pustinjski pesak da napravimo supstancu koja obezbeđuje energiju, to će biti ključ rešenja energetskog problema. Dalje, energija koju konstantno primamo od Sunca je 10.000 puta veća od količine energije koju čovečanstvo koristi. Tako da ako budemo mogli da iskoristimo 0,01% te energije, nećemo imati manjak već višak energije.“

Istraživanje počinje ove godine kao zajednički projekat univerziteta u Japanu i Alžiru. Međutim, da bi se projekat praktično i ostvario mnogi problemi treba da se reše. Na kraju, zadatak će zahtevati napor svih zemalja u svetu, naročito među severnoafričkim zemljama.

U početnom projektu, biće važno prikazati mogućnost da se proizvede silikon velike čistoće od pustinjskog peska i da se napravi distributivni superprovodni sistem. Cilj je da se napravi solarna elektrana kapaciteta 100GW godišnje, što bi zaista pomoglo u rešenju energetskog problema u svetu.

Drugi bitan cilj je da se obuče naučnici i inženjeri iz zemalja u razvoju.

„Obučiti ljude da učestvuju u projektu od samog početka na tehnologiji koja je još uvek u razvoju je mnogo bolje nego samo uvesti tehnologiju iz razvijenih zemalja. „

Sahara Solar Breeder projekat ima postavljen ambiciozan cilj da do 2050.godine obezbedi 50% od energije koju će čovečanstvo trošiti. Vođa projekta, profesor Koinuma ga naziva Super Apolo projekat.

Davno, za sunčevu energiju se smatralo da je moć boga Apola. Ideja je da Super Apolo projekat stvori primer za promenu u svetskom energetskom sistemu, korišćenjem solarne energije i distribuijom kroz superprovodnu mrežu. Ime projekta naglašava nameru da se učini dobrobit čovečanstvu. Tako bi projekat mogao da nasledi originalni Apolo projekat, u kome je NASA poslala čoveka na Mesec. Vizija je da tehnologija iz Japana može da pomogne da se reši svetski energetski problem, i takođe da se unapredi nauka, tehnologija i životni standard u Africi.

Izvor: diginfo