Nijedna od 293 mini hidroelektrane za koje je Ministarstvo energetike pre dve godine izdalo dozvole do sada nije izgrađena jer su investitori naišli na nekoliko vrsta problema, među kojima je i nedostatak vode na lokacijama predviđenim za građenje, izjavio je 15. juna Pera Marković iz Centra za regionalna istraživanja. Među problemima su i nerešeni imovinsko-pravni odnosi na lokacijama za gradnju, kao i dostupnost elektromreže. Te probleme je moguće rešiti, istakao je Marković predloživši da se izgradnja mini hidroelektrana proglasi za javni interes, a Elektromreža obaveže da pitanje dostupnosti mreže rešava uz uvažavanje interesa investitora.

Predstavljajući analizu “Hidroenergetski potencijali Srbije – da li je rešiv problem (ne)izgradnje malih hidroelektrana?”, Marković je rekao da postoje tri grupe problema na koje nalaze investitori u mini hidroelektrane i istakao da ih je moguće rešiti.

Marković je precizirao da su glavne prepreke to što su dozvole za mini hidroelektrane date na osnovu katastra koji su 1987. uradili Energoprojekt i Institut “Jaroslav Černi” za Elektroprivredu Srbije, a koji ima dosta ograničenja i iz kojeg se ne vidi trenutna hidrologija na terenu, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na izdatim lokacijama, kao i dostupnost elektromreže.

Sve to otežava posao investitorima i povećeva vrednost planiranih ulaganja, rekao je on, ističući da je upravo mogućnost zarade bila razlog za veliko interesovanje investitora za male hidroelektrane.

Marković je rekao da se problem vodnog režima javlja zbog toga što se lokacije za mini hidroelektrane nalaze na malim rekama koje celom dužinom teku na teritoriji jedne opštine, a opštine nisu osposobljene da sprovode zakonske obaveze po pitanju upravljanja vodama. Rešenje tog problema je, prema njegovim rečima, u angažovanju Javnog preduzeća Srbijavode.

Kao rešenje za problem imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima parcela koji je sada prepušten investitorima, Marković je predložio da država izgradnju mini hidroelektrana proglasi za javni interes i da sprovede eksproprijaciju koja bi mogla da bude i ograničena na vremenski period za koji se daje dozvola za mini hidroelektrane.

Marković je još rekao da je prepreku koju predstavlja dostupnost elektromreže, moguće rešiti tako što bi Ministarstvo rudarstva i energetike donelo podzakonske akte kojima bi Elektromrežu Srbije obavezalo da to rešava na način koji će uvažiti interese investitora.

Dokument “Hidroenergetski potencijali Srbije – da li je rešiv problem (ne)izgradnje malih hidroelektrana?” uradila je Balkanska istraživačka mreža BIRN Srbija, zajedno sa ekspertima, u okviru projekta Jačanje medijske slobode, koji finansira Evropska unija.

U okviru tog projekta urađen je i dokument o vidljivosti državne pomoći, koji je predstavio programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić.

On je naveo da problem kontrole državne pomoći preduzećima predstavlja Zakon o kontroli državne pomoći koji ima mnogo nedostataka, kao i to što se nejasan status Komisije za kontrolu državne pomoći.

Izvor: EurActiv