Za većinu materijala koje koristimo danas prvo iskopavamo rudu ili naftu, transportujemo ih, zagrevamo, obrađujemo ih mašinski i dobijemo proizvode koji najčešće imaju neku dozu toksičnosti. To je potpuno drugačiji način od prirodnog.
Priroda koristi materijale koji su dostupni u okolini i to na takav način da se kad više nisu potrebni raspadnu na sastavne delove i iskoriste ponovo. To nije nov koncept. Njujorška firma „gaji“ materijale za pakovanje, plastiku i građevinsku izolaciju. Sve to prave od lokalno odgajene micelije (u osnovi koren pečurke), heljdinih ljuspi i ljuski semena pamuka – bez jakih hemikalija i bez globalnog transporta sirovina.
Posmatranjem ekosistema kao modela, mogli bismo da reorganizujemo čitav lanac nabavke proizvoda korišćenjem biomimetičkih materijala koji se gaje lokalno i mogu da se manipulišu na koji god hoćemo način, a bez velike hemijske obrade.
GRAĐEVINA
Priroda nam daje planove i šeme za inteligentne i efikasne sisteme koje su uglavnom ignorisali oni koji su organizovali gradove. Možemo mnogo naučiti posmatrajući neke hrastove koji se obavijaju međusobno da bi se zaštitili od orkanskih vetrova ili način na koji pustinjske biljke efikasno koriste oskudne padavine. Međutim, to su samo rešenja za pojedinačne probleme.
Uveliko postoji razmišljanje o tehnologiji koja bi se uvodila u gradove, čiji je doprinos okolini veći nego načinjena šteta. Tehnolozi kalifornijske kompanije, Kalera, na primer umesto da zagrevaju krečnjak da bi dobili beton (i mnogo ugljen-dioksida), mešaju morsku vodu bogatu mineralima sa emisijom gasova iz elektrane i tako podstiču proces kojim se kalcijum iz vode vezuje sa ugljenikom iz emisije i dobijaju cement. Emisija gasova iz elektrane se na taj način prikuplja i koristi za pravljenje betona od koga se izgrađuju gradovi.
EKONOMIJA
Neki ekonomisti tvrde kako slobodno tržište najefikasnije koristi resurse. Biolog koji proučava kako se kalorije raspoređuju koralnim grebenom ili kompleksne energetske cikluse afričkih savana može da vam ispriča kako je otpad veoma malo zastupljen u prirodnim sistemima koji maksimalno iskoriste svaki delić energije. Posmatranjem lanaca ishrane lako se dolazi do zaključka da složenost nije uvek i neefikasna, i da sistemi koji ne bacaju, takođe i ne troše više nego što im je potrebno. Ako crpimo inspiraciju iz prirodnih sistema možemo doći do novih ideja za organizovanje velikih ekonomskih mreža.
ZDRAVLJE
Kompanija Sharklet Technologies je otkrila da ajkulina koža ima posebnu teksturu koja ne dozvoljava bakterijama i drugim organizmima da se zadrže na njoj. Kopiranjem ovog jedinstvenog modela na lepljive sintetičke listove, dobili su površinu na kojoj se ne zadržavaju bakterije. Ona se može koristiti u bolnicama, restoranima i drugim mestima na kojim bi kontaminacija imala značajne posledice.
Još jedna odlična karakteristika ovog izuma je da on ne ubija bakterije što će im veoma otežati stvaranje otpornosti na tu tehniku, a to je ključni problem svih pokušaja da se bakterije unište.
ENERGIJA
Biomimikrija ima potencijal da obezbedi čitavom svetu jeftinu energiju u velikim količinama preslikavanjem sistema pametnih mreža. Jedna kompanija to radi ne ugledajući se na biljke već na insekte. Regen Energy istražuje već nekoliko godina unazad „logiku roja“ i razvija softver koji se bazira na principima roja insekata – tj. individualnom čvoru (mravu ili pčeli) u sistemu nije potrebna direktna naredba od vođe da deluje na način koji uvećava dobrobit čitave mreže.
Ovakav princip se koristi za upravljanje energetskim mrežama u velikim zgradama da bi se smanjili pikovi potrošnje struje. Uskoro će se ovaj koncept koristiti i u jednoj od najvećih američkih uslužnih kompanija: Preduzeću za distribuciju vode i struje – Los Anđeles.
INFORMACIONA TEHNOLOGIJA
Neki od prvih uspeha biomimikrije su došli od uštede načinjene imitiranjem načina na koji mravi komuniciraju i njegovim korišćenjem za slanje paketa preko Web-a ili za izbor najefikasnijeg puta za kamione u transportnom preduzeću. Međutim, postoji još mnogo stvari koje bismo mogli da naučimo. Na primer, naučnici su razvili bezbedonosni sistem za kompjuterske mreže ugledajući se na roj mrava i njihov sistem za odbranu mravinjaka, a 2007.godine je komunikacija između pčela inspirisala sistem koji omogućuje mrežama da optimizuju performanse korišćenjem servera koji nisu trenutno zaposleni.
Izvor: Popsci
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
1 komentar na "Priroda nam pomaže – samo treba da posmatramo"
[...] се тичу кључних питања нашег развоја и опстанка. - Екологија магазин Share tweetmeme_source = 'zelenisrbije'; Додајте ваш коментар [...]
Dajte komentar!