Jedino pogled iz svemira na Zemlju može da umanji veličinu problema koje čovečanstvo ima sa vodom – tri četvrtine naše plave planete čini voda. Međutim, samo 2,5% je sveža pijaća voda a dve trećine od tog delića je zarobljeno u glečerima i stalnom snegu. Od sve raspoložive pijaće vode, 99% se nalazi u podzemnim rezervoarima od kojih su neki neobnovljivi, a neki od obnovljivih se prazne takvom brzinom da je to potpuno neodrživo. I pored svega toga, naučnici tvrde da je problem u prepoznavanju prave vrednosti vode, njenom efikasnom korišćenju i planiranju za sušna vremena, a ne u nedostatku vode.

Stalno rastuća žeđ

Još jedna milijarda gladnih i žednih se očekuje do 2025.godine pa je to dalji pritisak na potrošnju vode koju koristimo za odgajanje useva, generisanje struje, hlađenje kompjuterskih servera, proizvodnju širokog spektra proizvoda. Problem se produbljuje i u zemljama koje se razvijaju jer sa ekonomskim razvojem raste i potreba za vodom. Bogate zemlje su već posegnule za vodom drugih lukavo iznajmljujući zemljište na kome gaje žedne useve. Food and Agriculture Organization (FAO) Ujedinjenih Nacija prognozira da će do 2050.godine jedna od pet država u razvoju biti u oskudici sa vodom.

eTHIOPIA-worst-drought-of-africa-in-60-years

Previše cevčica u čaši

Snimak NASA-inih satelita iz 2009.godine je otkrio uznemirujuće informacije: neumerena irigacija u severnoj Indiji isušuje čitavu oblast. Iako nešto iznad proseka padavine nisu bile dovoljne da se nadoknadi voda koju odvlače milioni bunara i spreči nadolazeća velika kriza vode. Posledice mogu biti ogromne – 114 miliona stanovnika ovog regiona može ostati bez hrane i vode. Sve dok nam tehnologija nije omogućila da pumpama vadimo vodu iz dubina većih od 10 metara, situacija je bila pod kontrolom. Od tada (pedesetih godina prošlog veka) čovečanstvo prekomerno troši vodu.

Klimatske komplikacije

Kao da prekomerna potrošnja nije dovoljan problem, tu je i klimatska promena koja sa sobom donosi nestašicu vode u mnogim delovima sveta. Cene pšenice rastu zbog suša širom sveta, pa nije ni čudo da zbog suše najviše pate siromašni. Preterani troškovi za hranu mogu dovesti do eksplozivnih nereda kakvi su se uostalom i dešavali u siromašnim zemljama u proteklih 5 godina. Pored suše, klimatska promena zagorčava život i uraganima, poplavama, rastom nivoa mora. A svi ti problemi polako prelaze iz kategorije „globalni“ (čitaj: tamo negde) u lokalni problem bogatih.

hurricane-sandy-storm-1

Pesimizam na stranu

Međutim, slika ne mora da bude tako crna. U isto vreme se potcenjuju dubina krize sa kojom se planeta suočava kad je u pitanju voda i razmera bespotrebnog trošenja vode i poboljšanja do kojih bi došlo efikasnijim korišćenjem vode. Iako nauka može i treba imati svoj dobar udeo u rešavanju ovog problem, važnije je rešiti ekonomski deo priče. Voda za piće bi trebalo biti zaštićena ali svako drugo korišćenje mora imati odgovarajuću cenu. Zalivanje travnjaka, poljoprivreda, industrija – svi moraju platiti vodu mnogo više. Dakle, opcije postoje. Da li ćemo izabrati prave?

Izvor: Christian science monitor