
Kontaktirali smo i Vesnu Nanuševski, republičku inspektorku za zaštitu životne sredine, koja je prema tvrdnji Markovića izlazila više puta na teren. Nanuševski priznaje da je prilikom ispitivanja kvaliteta vazduha u 2010. godini primećeno da je došlo do prekoračenja koncentracije suspendovanih čestica, ali i da je tada stanica 2-2 polja D radila sa mnogo većim kapacitetom nego danas. Odgovorni u RB Kolubara su dobili nov nalog da izgrade veštačku barijeru od zemljanog nasipa i postave gumene zavesa pri vrhu kako bi se dodatno sprečilo letenje prašine. Ta mera, zajedno sa ležećim policajcima koji usporavaju kamione i razmatranjem tehničkih uslova za postavljanje sistema za raspršivanje vodene magle oko transportnih traka su obećanja vezana za prašinu koja zagađuje vazduh u okolini Medoševca.
Što se tiče otpadnih voda, odgovor je da je u toku čišćenje deponija, tj. vađenje istaloženog materijala. Kada se ekološko društvo Medoševac žalilo na izlivanje opasnih materija, republička inspekcija za zaštitu životne sredine je od nadležnih dobila sledeću informaciju: „prilikom čišćenja istaloženog materijala 08.06.2012. godine bile su uključene tri pumpe od kojih je jedna izbacivala vodu van kopa, ali je nakon intervencije inspektora, pumpa koja je izbacivala vodu van kopa isključena. Obzirom da su ispuštane otpadne vode sa deponije pepela i šljake na lokalitetu ”Kolubara-Prerada”, Vreoci, inspektor je zatražio izveštaj stručne kuće o kvalitetu otpadnih voda iz izlazne cevi sa deponije. Izveštaj je sačinila stručna kuća ”Mol” Beograd u kom je naznačeno da vode nisu opterećene opasnim materijama preko dozvoljenih granica. Nivo podzemnih voda je bio veoma nizak i nije bilo moguće izvršiti njihovo uzorkovanje preko postavljenih uređaja.“

Dobrivoje Marković kaže da su ovakav odgovor i očekivali. Naime, njima više nije do obećanja već žele pismenu izjavu nadležnih u Kolubari sa datumom kada će se navedene mere za poboljšanje životne sredine početi sa izvršavanjem na terenu. Dalje, Marković primećuje da inspektorka nijednom nije pomenula taložnik koji je namerno zapaljen da bi se dobila šljaka.
Kako će se ova priča završiti, ne znamo. Da li će srpski energetski gigant uvažiti primedbe malenog Medoševca, ostaje da sačekamo. Ako zaborave, tu smo mi da podsetimo.




May 23rd, 2013

4 komentara na "Prašnjava obećanja"
Сигурно да су недаће јадног народа села Медошевац тешке и непоправљиве једини њихов грех је што су им се предци ту населили , пре 200 година , ако изузмено да немају новца и магућности да се негде сами одселе , неби ли остварили елементарно право да они и њихова деца дишу мало чистог ваздуха , признајте , нетраже пуно . Одреагујте људски можда ћете и Ви бити у ситуацији сличној или , недај боже , горој . Хвала што сте ово прочитали . Један од њих
Жао ми је житеља села Медошевац али,колико је мени познато, скоро сви су продали земљу и куће руднику.Наравно то не умањује одговорно ст рудника дљ неконтролисано угрожава становниство,флору и фауну.Да ли је потребно остављати пустош,загађену околину,јад и беду?
Упозоравам житеље општине Ковин да имају сличну ситуацију са загађивањем животне средине из рада сопственог рудника.Нема више ри бе,водоземаца ни станишта птица селица и станарица.Воде су нам на дну до 30 цм наталожене угљеним отпадом. Да ли сте се замислили које су последице наношенје пепела са пепелишта један два у близини термо електрана Стари Костолац и Дрмно? Кад ветар (јужни) подигне облак пе пела и киша падне шта је продукт? Кад би могла пешчара да проговори сигурно би заплакала.
Поштовани Василије , немате тачну информацију , расељено је 2/3 села Медошевац . Ти што су расељени нису продали домаћинства Колубари , него је утврђен општи интерес Р Србије , па су им експропријисана домаћинства , за потребе копа . Дакле нису својевољно , а то је разлика признаћете , тражили због новца да се иселе. На многе су ти догађаји оствили траг по здравље . Поменуту имовину су стицале генерације предака , нису је добили на поклон а рушили су је пред њиховим очима . Остатак села , посебно северни део према копу живи у јако лошој животној околини . Дакле није мали број домаћинстава у проблему .
Поштовани , угњену олују имамо сваки дан , куће су на 30-40 метара од претоварне станице , таложник муљног одпада је на 70-80 метра а јаловинска депонија је на 80-90 метар , упаљена је и сагоревају опасне материје , које су ту 24х , 365 дана у години . Са дужним поштовањем према осталима који имају проблеме еколошке природе , само смо хтели да укажемо на наш проблем . Председни Еколошког друштва Медошевац
Dajte komentar!