algeAlge spadaju među one vrste biljaka koje najbrže rastu, tako da određeni sojevi rastu toliko da mogu da se udvostruče svakog dana. Slično ljudskom znojenju kada se uzbudimo, neki sojevi algi – kada su izloženi stresu (zbog nedostatka hrane ili sunčeve svetlosti) – proizvode velike količine lipida (ulja). Ta ulja imaju hemijski sastav sličan molekulima benzina. Naučnici su pronašli način da lako transformišu ta ulja u biogoriva „treće generacije“. Alge su tako plodne u proizvodnji ulja (70.000 litara ulja po hektaru godišnje) da bi mogle da zamene 100 odsto benzina koji SAD potroše za transport za godinu dana i to na 1 procentu ukupne površine. Od soje se dobija oko 150 puta manje.
Alge su revolucionaran izvor energije. Ne samo da brzo rastu, već koriste ugljen-dioksid kao izvor hrane. S obzirom na moguće kruženje ugljen-dioksida, biogoriva načinjena od algi mogu smanjiti karbonski otisak automobila za 75 odsto. Druge bitne prednosti su: ne zahteva svežu vodu, sposobnost rasta na obodnim ili pustinjskim područjima, i širok spektar proizvoda koji mogu da se proizvodu od mrtvih algi (bio-plastika, dijetetski suplementi, hrana za životinje…).
Biogorivo od algi se proizvodi i danas, ali veoma malo. Iako nema tehničkih prepreka za njegovu proizvodnju, postoje važni ekonomski i logistički izazovi koje treba rešiti da bi se ona pokrenula u značajnijoj meri. Na primer, troškovi proizvodnje su 2$ – 6$ po litru ulja. Stručnjaci smatraju da je algino biogorivo pet do deset godina daleko od komercijalizacije. I dok neki smatraju da su visoki troškovi i tehnološka nezrelost razlozi zbog kojih bi trebalo da ignorišemo njegovu proizvodnju sve dok se ne približi komercijalnim razmerama, drugi su mišljenja da mogućnost da 100 odsto benzina zamenimo biogorivom koje nema veze sa zalihama hrane niti zauzima kvalitetno zemljište ili svežu vodu – a hrani se ugljen-dioksidom –zahteva našu pažnju. I upravo dok prvi pričaju kako su tehnologije, kao što su alge, preskupe, čini se da je trošak nečinjenja ničega mnogo veći.
link