TOKIO, 29. oktobra 2010. (Beta-Ecotopia/AP) – Posle maratonskih pregovora delegati su uspeli da prevazidju podele izmedju bogatih i siromašnih zemalja i dogovorili se da podele pristup i dobiti od genetskih resursa kao što su biljke čiji se ekstrakti koriste za pravljenje lekova, što je bio ključni problem koji je pretio da upropasti dvonedeljni sastanak u Nagoji.

Naučnici procenjuju da je trenutno na Zemlji najbrža stopa odumiranja biljnih i životinjskih vrsta od izumiranja dinosaurusa pre 65 miliona godina. Oni upozoravaju da će, ako se nešto pod hitno ne preduzeme, gubici u biodiverzitetu biti sve veći i da će se ogledati na svim poljima, od smanjenja ribljeg fonda do manjka vode za piće.

Delegati 193 zemlje su se u subotu rano ujutro po lokalnom vremenu složili da se do 2020. zaštiti 17 odsto površine kopna i 10 odsto okeana.

Agencija AP ocenju da će to biti teško obezbediti budući da ne postoji način da se primora na pridržavanje sporazuma, a siromašnim zemljama nedostaju i sredstva za to.

Trenutno je zaštićeno 13 odsto površine kopna i manje od jedan odsto morske površine.

U nastojanju da sastanak ne propadne kao prošlogodišnja konferencija UN o klimi u Kopenhagenu, domaćin Japan je ponudio dve milijarde dolara zemljama u razvoju kako bi ispunile ciljeve postavljene na skupu.

Grupe za zaštitu životne sredine su pozdravile sporazum, ali i ocenile da mnogi od postavljenih ciljeva nisu dovoljni.

“U jednom trenutku večeri, delovalo je da će se sve raspasti, tako da je ovo dobra vest”, rekla je Natali Rej iz Grinpisa, ali i dodala da bi volela da su bili postavljeni ambiciozniji ciljevi, posebno kad je reč o zaštićenim oblastima.

Japan je danas takodje predložio kompromisan tekst o problematičnom pitanju učešća u pristupu i dobitima od genetskih resursa.

Zemlje u razvoju i domorodačke populacije su tvrdile da nemaju koristi od svojih resursa, biljaka koje su uzgajuju u njihovim oblastima, a koje za pravljenje lekova koriste bogate farmaceutske kompanije sa Zapada.

Na kraju su delegati postigli sporazum da se postavi sistem koji će nastojati da se dobiti ravnopravnije dele.

Konveciji od biodiverzitetu su se pridružile 193 zemlje, a jedino su izostali SAD, Andora i Vatikan.