Dobro naoružani krivolovci prikradaju se iz najsiromašnijih sela Mozambika u susednu Južnoafričku Republiku. Tamo idu u lov na nosoroge. Novcem koji dobiju za jedan jedini rog mesecima mogu prehranjivati svoje porodice. Za smrt nosoroga spremni su da u ilegalnom lovu rizikuju život i slobodu.

17790529_303

Od 1990. do 2007. godine je u Južnoafričkoj Republici godišnje je u krivolovu ubijano 14 nosoroga, a samo prošle godine ustreljeno je preko hiljadu. Ove godine će verovatno biti postavljen novi tragični rekord. Do sredine jula 2014. zbog rogova je ubijeno oko 558 životinja. Uprkos dugogodišnjim naporima da se poveća broj belih (ceratotherium simum) i crnih nosoroga (diceros bicornis), njihov opstanak je sad ugrožen.

Iz Južnoafričke Republike potrebno je tačno 48 sati da rogovi stignu u Aziju. U mnogim azijskim državama rog nosoroga i slonova kost predstavljaju statusne simbole kojima novi tajkuni prezentuju svetu svoje bogatstvo. U Vijetnamu, u koji se uvozi najviše proizvoda od nosorogove kosti, pripadnici elite čak mešaju mleveni prah rogova u piće. Ali on se koristi i kao čudotvorno medicinsko sredstvo. Navodno je dobar za skidanje temperature, kao sredstvo za čišćenje organizma i protiv grčeva. Mnogi čak veruju u njegovo čudesno delovanje protiv raka, uprkos tome što naučnici tvrde suprotno.

Za kilogram rogova na crnom tržištu plaća se preko 50.000 evra. Poređenja radi, kilogram zlata danas košta oko 31.000 evra. Mnoge nevladine organizacije pokrenule su kampanje koje bi trebalo da dopru direktno do konačnih korisnika u Aziji. „Ljudima treba jasno reći na kakav okrutan način životinje moraju biti ubijene zbog statusnih simbola, i da je to još i protivzakonito“, pojašnjava Brit Rajhelt-Zolho, referentkinja za južnu i istočnu Afriku Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja (WWF). Ona dodaje da veliku ulogu u svemu tome igraju i vlade država, jer u azijskim zemljama imaju „veliki uticaj na društvo i mogu uticati na promene u svojim zemljama“.

Uprkos međunarodnom sporazumu protiv trgovine rogovima nosoroga, oni se sve više krijumčare. Pelham Džons, predsednik Udruženja privatnih posednika nosoroga (PROA) u Južnoafričkoj Republici, uveren je da bi legalizacija trgovine mogla sniziti stepen krivolova. „Verujemo da sama činjenica da je proizvod ilegalan dodatno pojačava njegovu draž“, smatra Džons. „Kad bi se rogovi dobijali zakonitim putem, smanjila bi se i ilegalna nabavka i cena.“

Privatni posednici poput Džonsa moraju registrovati svaki rog umrle životinje, pri tom čak moraju predočiti i DNA uzorke, a kako bi se sprečili napadi na vlasnike, rogovi se čuvaju u svojevrsnimbankama za rogove. „Niko se nikada ne hvali da ima rogove, jer bi time doveli u opasnost čitavu porodicu“, kaže Džons. Ali ni u tim bankama, oni nikome ne koriste. Ne smeju se prodavati niti uništavati. „S dobrom političkom strategijom i regulisanom prodajom, mogli bi se čak ostvariti prihodi koji bi se mogli investirati u zaštitu životinja“, smatra Džons.

Rajhelt-Zolho na to gleda drugačije: „Svetski fond za zaštitu divljih životinja je protiv legalizacije trgovine. Mi se pitamo: zašto se to predlaže baš sada, a ne ranije kad cene nisu bile tako visoke? Iza toga se jednostavno krije želja za zaradom.“ A velika potražnja, objašnjava ona dalje, ne bi mogla biti pokrivena privatnim vlasništvom, tako da bi divlje životinje bile izložene još većoj opasnosti.

Više na DW