Na poziv Milivoja Bate Klepića udruženje „Zelena komuna“ posetilo je mesto Podlokanj na severu Banata nadomak tromeđe Srbije, Mađarske i Rumunije. Do sela Podlokanj stiže se preko Novog Kneževca i Banatskog Aranđelovca ili iz pravca Kikinde. Naš domaćin Milivoje Klepić je poznati galersta, kolekcionar i trgovac umetninama. Rođen je u selu Podlokanj, ali je dugo vremena proveo u Beogradu gde se školovao i osnovao porodicu. Stekao je diplomu defektologa ali ga je interesovanje odvelo na drugu stranu, tako da je postao vrsni kolekcionar i galerista. Bata je iz Podlokanja otišao kao mlad, ali je poslednjih godina sve više prisutan u selu u kome je kupio i uredio nekoliko objekata i na taj način je selu dao novi sjaj. Kupio je dvaneast oronulih kuća koje je pretvorio u nekoliko galerija. U selu zahvaljujući njemu gotova da i nema oronulih kuća a od nekadašnjeg Doma kulture napravio je Muzej. Bata kaže da mu oči bodu napuštene ruševine i da želi da selo izgleda lepo, kao umetnički pejzaž.

Zašto ste odlučili da se vratite životu na selu?

Klepići su uvek jednom nogom stajali u zavičaju i nikada nisu mislili da je sreća negde drugde. Poštujem zavičaj i zato nikada nisam suštinski otišao iz njega, a sada mu se vraćam. Šta vas je inspirisalo da od Podlokanja napravite centar kulture? Ljubav prema zavičaju. Kao mali sam pročitao Ivu Andrića i u njegovom delu sam pročitao da čovek ne duguje nikome ništa, samo zavičaju. To mi se od malena urezalo u glavu. Želeo sam da ovde napravim Muzej savremene umetnosti, koji će biti dostupan svim stvaraocima i ljubiteljima umetnosti. Uveren sam da bi Podlokanj mogao postati poznat umetničkim krugovima i postati značajna ekološka oaza i turistička destinacija.

Recite nam nešto više o izložbi u Muzeju?

Muzej ima oko 220 kvadratnih metara prostora u dva nivoa. U donjem delu izložena je zavidna kolekcija naivnih ikona, najviše sa prostora Banata. U svojoj kolekciji posedujem preko 120 ikona od čega je dvadeset posto ikona na staklu koje su stare dva veka. Jedan od najznačajnih autora ikona je Svilengaća ili Slilengaćin iz Mokrina. Na spratu su izložene neke od slika iz moje kolekcije među kojima se nalaze dela najpoznatijih umetnika moderne naive (Brut art) Sekulića, Feješa, Bosilja itd. Pored slika posetioci mogu videti poveću kolekciju grnčarije stere po nekoliko hiljada godina. Ispred muzeje nalazi se nekoliko skulptura a plan mi je da u sledećih par godina citavu ulicu ukrasim skulpturama različitih umetnika.

Za koga pravite ovaj ekološki umetnički raj na severu Banata??

Umetnost je sav moj život. Posebno je važna za mlade ljude kojima je treba približiti na klasičan i moderan način. Teško mi pada kada vidim da su svi naši muzeji zatvoreni. Da li neko uopšte misli na sve te mlade ljude i đake koji bi trebalo negde da vide originale, da se negde sretnu sa remek delima?! Ono što se nalazi u selu Podlokanj nema u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima.

Koji su vaši budući planovi?

Moja najveća želja je da mesto Podlokanj sa Muzejem i svim objektima koje sam napravio i pretvorio u galerije i smeštajne jedinice zaživi. Voleo bih da moju postavku skulptura i slika posete galeristi i ostali ljudi bliski svetu umetnostiMilivoje Bata Klepić, da mladi umetnici izlažu ovde svoja dela, da ovde bude mesto susreta umetnika i ekologa iz tri susedne države i celog sveta. Suština je da dođu umetnici i da ovde rade. Imaće sve uslove za rad i međusobnu komunikaciju. Mogu da primim 20 – 30 ljudi koji imaju sve uslove da vajaju, slikaju, oblikuju. Ovde će imati najbolje uslove da stvaraju a mogu da dođu kad hoće i da ostanu koliko hoće. Vrata su otvorena svima ne samo za posetioce, ljubitelje umetnosti i učesnike likovnih kolonije, nego i za kolekcionare, kritičare i one koji žele nešto da nauče, jer imam veliko iskustvo.

Milivoje Bata Klepić uložio je mnogo truda, vremena i novca da bi Podlokanj pretvorio u centar kulture i značajnu turističku destinaciju. Ovom pomalo neshvaćenom umetniku nedostaje finansijska podrška opštine i razumevanje građana. Potrebni su mu volonteri, neko ko bi posle njega nastavio da održava i unapređuje ovaj umetnički kompleks koji bi zbog svog polozaja, na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije, mogao da postane važan umetnički i ekološki centar u Evropi.

Jelena Jovanović Zelena komuna