Drugo mesto konkursa Zelenih strana:

Autor: Nemanja Nikolić

Sponzor konkursa:goji

Dragi Tarzane,

Đe si? Šta ima?

Ja sam Stojadin Pčelovođa iz šume podno planine Kukavčine,opština Paliguzić . Ako te buni prezime… jeste, ja sam baš  od tih čuvenih Pčelovođa rodom iz Kurjačice, no sam se zbog  loših uslova  preselio.

Šta bih ti više reko osim da sam se vrlo opeko tom odlukom jer se i ovdje, ko i u Kurjačici, svira ista frula a pošten međed se ne može u takvo kolo hvatati. Prevalio sam toliko kilometara na ove četiri noge da se nemam kamo vratiti, a da trpim…ne mogu Tarzane brate, dogorilo!

Veliki sam poštovalac tvoga lika i djela još od kako sam poharo šator budalastih kampera Holanđana. Bože mili, nikad nisam vidio ljude tako žute i pjegave, niti lošijeg  duvana, a vala, ni toliki sebičluk da jedan jedini cigar njih petoro u krug vrti i vuče dim ko da je posljednji. Elem,rašćeram ja te hajvane na brzinu, a pored šatora nađem strip u kom, ne znam da li se sjećaš, ti mlatiš mafiju što krade šumu i uništavaš im specijalno vozilo kojim tvoju džunglu krče. Ajoj majko, kako sam se zacenio kad im Ćita gurne bananu u auspuh pa se vozilo napuni dimom te oni svi garavi poiskaču pravac tebi na šamarčinu! Dan danas se smijem kako si ih složio na gomilu onako čađave i nesretne. Alal  ti diploma Tarzane! Ti i Putin i niko više!

Stoga sam shvatio da si baš ti čoek za ovaj zadatak.

Pomagaj rođače,u kanalu smo totalno!

Elem: Ko što je svuda na planeti problem ekologije najveći tumor koji niko ne vidi i niko ne čuje, tako je i naša planina jedan crni i žalostan rad. Problem je toliko zamršen da mu ne umijem naći početak a kraj uopšte ne sagledavam. Ali,što kažu: riba smrdi od glave.

Vidiš kume, naš šumar ti je jedna džukela opasna! Ima godina u četiri penzije da ode a ufatio se funkcije ko đedo gaća i ne pušta. Ne bi to smetalo nikome da nije takav dženabet korumpirani koji budzašto prodade pola šume u ogrev. Ovde u gori ne može ni cvrčak da prdne a da ga eho ne raznese do granice, pa kako to da se on nikad ne nacrta da zavrne par ušiju kad zagrmi motorna testera i posječe kubike i kubike. Laže!

Ranije se nešto pravdo al ja sam ga, lično, gledo kako nateže iz pljoske sa zločincima i još vikne: “Srećan rad majstori!” dok oni bespravno pustoše. Napravio nam je takav poso da smo mi, žitelji ove gore, primorani da krademo šatorska krila sa stogova i prikolica ne bi li se makar malo kamuflirali.

Neka nije to najgore.Ta stabla su nekima dom! Eo meni se u pećini zapatile vjeverice. Zamisli! Osvanule mi jedno jutro na vrata vele: “Pobratime pomagaj. Srušiše nam kuću .”  Ej! Ne mogu da ti javim koliko je to devijantno da međed živi sa vjevericama. Ima li toga na svijet? Vazda mi se ganjaju po kući i vazda neki sex rade pa mi je svako malo crvena marama na ulazu, ko vele: NE UZNEMIRAVAJ! Čitav dan napolju provedem. Kako ću zimski san da dočekam i koliko će tu sna uopšte biti, ne znam da ti kažem jer sam primio 5 a sad ih je već 50.

Malo nam je i tih muka, nego nam se i politika za vrat okačila. Neka partija je ovde organizovala “legitiman” pokolj jelena. Od njih tri stotine, kolko ih prema popisu ima, oni mučki pobiše 325. Odbij makar 20 na lovačke priče i dalje dobijaš  strašan genocid zarad sira i vojne muzike.

Dok je bilo viskija tamanili su jelene, al kad pređoše na šljivovicu i ja sam vadio dramlije iz guzice. Vjerovatno da ta rakija svemu natačinje rogove pa su ko trofej odlazile sove, vukovi, lisice i dva ježa.

Sve je išlo tako dok mi ne pade roletna kad, u mraku, nalećeh na nekog pomoćnika ministra za investicije kako se pijan valja u potoku. IHA! Još mu zube po šapama nalazim. Ali to je izgleda bila  medveđa usluga o kojoj ljudi pričaju jer me, od te noći, moja vrsta mrzi. Naime ministri ujutru prosuše priču kako se brojnost međeda naglo povećala i kako su postali agresivni, pa se zbog pretnje po bezbednost  i za nama raspisala poternica.

A to što se po šumi baca sve i svašta…to je sasvim drugi zmaj.

Kad su uranci niko ništa ne pokupi. Samo još šator što ne ostave. Bacaju flaše, bacaju čaše, svakojako smeće ostavljaju, vatru ne gase. Ti bi se pobratime ovde polomio ko pisaljka, jer lijane nemamo ali bi se vrlo iznenadio da se slučajno uhvatiš za plastičnu kesu kojih po granama ima toliko da ptice gnezdo ne mogu da sviju. Tako da – pazi!

Kad seljaci ne bacaju smeće po šumi, klanica radi punom parom. Sve iznutrice direkt u potok idu. Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, ja sam svaštojed i strvinar kad zatreba, naviko sam na raznorazne smradove ali ovo…ovo je nešto posebno. Kad ulaziš u šumu imaš osjećaj kao da te kakva džinovska hobotnica ščepala za lice i dobro otresla. Svaki put se dobro ispovraćam.

Ljeto je agonija! Toliko je zagušljivo i gadno da moram u hibernaciju u julu da započnem i da se komiram do zahlađenja, samo da preskočim vonjavi jad i čemer!

Tako ti kažem moj Tarzane. Pa ako nađeš malo vremena uskači i pomagaj. Za smještaj se ne brini. Moreš bit kod mojih, pošto, reko sam ti, kod mene su vjeverice. A moreš i u vodenicu. Jako pristojno mjesto za život,samo javi prvo da išćeramo drekavca.

Hvala đe čuo i ne čuo! Živio!