Udruženje građana Moje mesto nego šta iz Ralje pokušava da prokrči put istini do javnosti o potencijalnoj ekološkoj katastrofi usled ljudske nebrige i nemara, kao i do ugroženih ali i istrajava i na pitanju odgovornosti jer je po sredi ljudski nemar, pre svega onih koji su dužni da o dobrobiti građana vode računa.

             U krugu Livnice Ralja a.d. iz Ralje, nad kojom je izvršen stečajni postupak pred Privrednim sudom u Beogradu rešenjem br. 21-St-380/11 od 18.04.2011. godine, od četrdeset (40) buradi sa piralenom koji su se do tada još i nalazili pod kakvim-takvim nadzorom, danas je preteklo svega četiri (4) bureta sa tom opasnom materijom.  Naravno, 36 buradi ili 7.200 litara je prosuto pretežno u fabričkom krugu da bi se metalna burad u kojima se to kancerogeno ulje nalazilo odnela i prodala kao staro gvožđe zajedno sa svim metalnim predmetima koji su se mogli skinuti sa objekata ili iščupati iz instalacionih ležišta. U septembru 2012. godine u fabričkom krugu nalazilo se još dvadeset (20) buradi ili 4.000 litara, bez nadzora, mimo svih zakonskih propisa kako su utvrdile inspekcije.

            Udruženje se u cilju rešavanja ovog problema obraćalo 2011 godine Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a 2012. godine Ministarstvu energetike, razvoja i  zaštite životne sredine. I jedno i drugo ministarstvo je utvrdilo činjenično stanje i  odgovorilo navodeći koje su mere preduzeli, ali burad su i dalje ostajala bez kontrole i razvlačena a njihov sadržaj rasipan.

            Kabinet Gradonačelnika Beograda je dopisom br.6758/2012 od 21.09.2012.god. uputio udruženje građana na Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i Nacelnika opstinske uprave Gradske opštine Sopot kao nadlezne. Sekretarijata za zastitu zivotne sredine dostavlja pak udruženju dopis br.07-316/2012-v-01 od 5.11.2012.god. sa informacijom da je slučaj u nadleznosti Gradske opštine Sopot i da je njena obaveza da sanira stanje na ovoj lokaciji.

Naravno, od načelnika opštinske uprave Gradske opštine Sopot nikada nije stigao  nikakav odgovor.

            Gradski sekretarijatu za zastitu zivotne sredine dopisom br.501.9 -1587/20125 od 02.10.2012.god. konstatuje da se na pomenutoj lokaciji i dalje nalazi opasan otpad.

            Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Prof. dr Zorana Mihajlovic dopisom br.353-03-310/2012-06 od 15.10.2012.god. predlaže Nacelniku Gradske opštine Sopot da sprovede određene konkretne mera.

            Udruženje se obratilo i Direkciji za imovinu Republike Srbije od koje stiže tumacenju clana 12.Uredbe o postupanju sa stvarima u državnoj svojini i informacija da se Direkcija obratila Gradu Beogradu i Gradskoj opštini Sopot dopisom br.464-2631/12-03 od 15.01.2013.god. ali da oni nisu preuzeli svoje obaveze.

Odredbom člnana 12. navedene uredbe regulisano je da stvari na kojima je Republika Srbija stekla svojinu na osnovu člana 154 Zakona o stečaju, po pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i obaveštenju o brisanju stečajnog dužnika iz registra, imovinu preuzima u državinu nadležni organ jedinice lokalne samouprave  na čijoj teritoriji se nalazi ta stvar, a imovina Livnice Ralja nalazi se na teritoriji Gradske opštine Sopot.

Po prijemu obaveštenja, nadležni organ jedinice lokalne samouprave popisuje i preuzima u državinu nepokretne i pokretne stvari stečajnog dužnika koje se nalaze na njenoj teritoriji, stoji u stavu 3. ove uredbe.

            -Da je Gradska opština Sopot postupila po Zakonu o stečaju i Uredbom o postupanju sa određenim stvarima u državnoj svojini, i nalogu Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije br. 464-2631/12-03 od 15.01.2013. godine, šteta bi bila manja a opasnost od ekološke katastrofe u Ralji i okolnim mestima umanjena ili izbegnuta – kaže predsednik udruženja Dragomir Mitić.

            Nije to prvi dopis koji je dobili čelnici Gradske opštine Sopot. Njima se obraćala i ministarka Zorana Mihajlović, u dopisu od 18.09.2012. godiner, kada mu je sugerisala preduzimanje konkretnih zakonskih mera.

            – I pored svega, Gradska opština Sopot ništa nije preduzela. Iz Livnice se i dalje sve razvlači što se može odneti a preostali piralen je i dalje bez nadzora i pretsatavlja opasnost po život i zdravlje građana – kaže Živojin Ivković, književniki dodaje: O tome da su se Gradska opština Sopot i njeni čelnici oglušili o vapaje udruženja građana Moje mesto nego šta, nije potrebno posebno navoditi. Oglušili su se u meri u kojoj su se oglušili o svoje zakonske obaveze ali i o ljudsku savest.

            Bojazni građana Ralje su opravdane. 7.200 litara ove kancerogene i mutagene toksične materije je prodrlo u tlo i zagadilo i podzemne vode i izvorišta. Čitavim generacijama preti opasnost od piralena. I to zašto? Jasno je, zbog neodgovornost.

            – Da je izazvana opšta opasnost po zdravlje građana nije ni malo sporno. Razmere te opasnosti mogu se samo naslutiti, njih još niko nije utvrdio, o njima niko nije građane upozorio iako se tri pune godine aktivisti upinju da se na verodostojan način utvrde razmere ovog incidenta i moguće razmere ekološke zatrovanosti zemljišta, podzemnih voda i nadzemnih vodotokova i da se o tome obavesti javnost, da ljudi znaju o opasnostima koje im prete, njima i njihovim porodicima, njihovom potomstvu, da se identifikuju odgovorni i da saobzno svojoj odgovornosti odgovaraju, i krivično i politički – kaže predsednik udruženja Dragomir Mitić.

            Želja članova udruženja ali i sve većeg broja građana je da nadležne vlasti preduzmu ozbiljne mere u cilju utvrđivanja stepena zagađenosti tla i voda ali i zdravstvenog stanja najugroženijih kategorija građana sa ovog dela opštine i da se saobrazno tome preduzmu odgovarajuće mere u pravcu njihovog lečenja, inistira Živojin Ivković.

 

A šta je piralen?

 

            Piralen se koristio za punjenje transformatora, jer i pri fizičkim i hemijskim kontaktima nije mogao da se zapali i izazove bilo kakvu štetu. Takođe u sistemima kompenzacije reaktivne energije koristio se za punjenje kondenzatorskih baterija. Tehnički gledano, ima osobine da trpi ogromne temperature, i do 1.700 stepeni, ne meša se ni sa jednom supstancom, postojan je i nerazgradiv. To je opšte poznato, zar ne?

            I to, da je sedamdestih godina prošlog veka otkrivena strahovita zloćudna osobina piralena, takođe vam je poznato.

            Da, piralen je vrlo kancerogen i izaziva genetske mutacije, direktno ulazi u DNK i RNK i izaziva genetičke mutacije.

            U količini od samo jednog litra piralen zagađuje milijardu kubnih litara vode. I to je dovoljan razlog što se u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu kao putevi droge.

            Piralen je bukvalno prirodno neuništiv i hemijski i fizički nerazloživ. Uništava se jedino veštački pri žarenju u specijalnim pećima na temperaturama iznad 1.700 stepeni, ali tada kao uzgredan proizvod do konačnog uništenja se oslobađa fozgen i difozgen koji spadaju u grupu najstrašnijih bojnih otrova.

            Kada piralen dospe u zemlju, ostavlja neotklonjive posledice. Slično je, naravno, ukoliko bi piralen dospeo i u vodu i vazduh. Ako se piralen prospe u vodu u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode.

Katastrofa je neminovna.

            Piralenu priroda ne može ništa.  

            Pošto je piralen hemijski veoma stabilan, a čovek je na vrhu piramide u lancima ishrane, štetne posledice se tek očekuju. Piralen u ljudski organizam dospevaju preko vode i životnih namirnica. 

            Kod ljudske populacije štetni efekti piralena se najpre manifestuju kod mladih žena, jer piralen svojim delovanjem na receptore u jezgrima ćelija jajnika, zatim delovanjem na mitohondrije ćelija jetre dovodi do sekundarnih promena određenih funkcija polnih organa i dejstva na embrion i fetus, zatim do poremećaja vodnog i sonog bilansa i razmene hranljivih materija. 

            Toksičnost piralena se povezuje sa štetnim reproduktivnim i imunološkim efektom, zatim toksičnim efektom na jetru, kožu, digestivni trakt, štitnu žlezdu, a ponekad bubrege i centralni i periferni nervni sistem.

            Dakle, zdravstveno najugroženiji su mlada ženska populacija, bebe, deca, posebno adolescenti, trudnice, dojilje i rekonvalescenti.

            Piralensko ulje čini smeša različitih izomera, odnosno 209 kongerena, koji imaju teratogeno, mutageno i kancerogeno dejstvo. Zato je piralen deklarisan kao opasan otrov, koji je izbačen iz upotrebe 1977. godine.

            S obzirom na hemijsku stabilnost piralena, dobru rastvorljivost u mastima, mogućnost nagomilavanja u organizmu, olako prolaženje kroz lance ishrane i toksičnost, štetne posledice po ljudsko zdravlje se tek mogu očekivati.