Prošla godina je donela još jednu lošu vest: iznad Arktika se pojavila rupa u ozonskom omotaču. Poput one iznad Antarktika za koju odavno znamo, ali ozbiljnija obzirom da velika većina svetske populacije živi na severnoj hemisferi. Evo pet stvari koje bi trebalo da znamo:

 Ovo je nov problem

Sloj ozona iznad Arktika se tanjio vremenom, ali tek sad se može smatrati rupom. I ova i ona iznad Južnog pola su nastale usled hemijskih reakcija u kojima učestvuje hlor. Na hladnom vazduhu i po jakoj sunčevoj svetlosti, hlor se pretvara u jedinjenje koje razlaže ozon. Antarktik je uvek bio hladniji od Arktika i zbog toga je rupa tamo prvo nastala. Međutim, zima 2010/2011 je bila drugačija.

Moglo bi da se desi opet

Klima je veoma složen sistem, pa je teško reći šta će se desiti ako temperatura na površini nastavi da raste. Suštinski, očekuje se da taj rast prouzrokuje pad temperature u atmosferi, kaže Glorija Meni iz NASA. Dakle, ako Arktik izgubi još ledenog pokrivača za vreme leta, vazduh će gore postati još hladniji, a samim tim će biti još više reakcija hlora.

Prekasno je da se zaustavi

Ljudi su već emitovali sasvim dovoljno hemikalija da započnu proces. Protokol iz Montreala iz 1989.godine, zabranjuje proizvodnju hemikalija koje učestvuju u uništavanju ozona. Međutim, ljudska aktivnost je ispustila već previše hemikalija pre nego što su svetske vlade počele da obraćaju pažnju na protokol, a kamoli dok su ga potpisale. Toliko toga ima u atmosferi da ovakva situacija može da potraje decenijama.

Ljudima je ozon potreban

Glavna funkcija ozonskog omotača je zaštita Zemlje od Sunčevih ultraljubičastih zraka. Bez ozona, više radijacije će proći i uticati na naš DNK, kao i na DNK ostalih živih bića na Zemlji. Pokretna ozonska rupa iznad severne hemisfere dakle predstavlja rizik za mnogo ljudi.

Potrebno nam je još podataka

Međunarodna grupa naučnika nadgleda Arktik preko satelita, balona, kopnenih stanica itd. Ali neki od njihovih instrumenata, pogotovo sateliti, nisu dizajnirani da potraju dugo. Takođe, postoji potreba da se nadgleda ne samo ozon već i hemikalije koje ga uništavaju.

Dobre vesti su da smo na pravom putu da, kroz nekoliko decenija, izbacimo hlor iz upotrebe i tako sprečimo dalje pojavljivanje rupa. Sa boljim podacima i modelima, naučnici veruju da će moći da predvide gde i kad će se pojaviti ozonska rupa, što će dovesti do boljih sistema upozorenja.

Izvor: Popsci

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Nikolas lupa