Da fakultet i visoke škole nisu merilo znanja uverio nas je Božidar Jovanović iz sela Ravno Bučje kod Stare planine. Ovaj šezdesetogodišnji čovek, vedrog duha, završio je samo osam razreda škole, što ga nije sprečilo da tokom života sam napravi čak šest hidroelektrana, ali ni da postane vrsan znalac mnogih drugih zanimanja.

Ceo svoj život Božidar je proveo u rodnom mestu, do koga se ne stiže lako. Zemljanim putem, uz brdo, do kuće koja se nalazi na samo tri kilometra od Bugarske i skoro 1.700 metara nadmorske visine stiže se pešice, konjem, ili teretnim vozilom. I tako je već više od veka.

B.Jovanovic

Nedostatak tehnologije, manjak obrazovanja i ne tako dobri ekonomski uslovi koji su Jovanovića pratil kroz život, nisu ga obeshrbrili i umanjili želju za napredovanjem i inovativnošču. Kroz ceo život vodio se jednom mišlju – ono što nemaš, napravi.

Tako je bilo i pre skoro pedeset godina kada se odlučio da uvede struju u svoju kuću. Mreža elektrodistribucije tada nije dolazila do visokih obronaka Stare planine, a Božidar nije želeo da kaska za ostatkom sveta. Tada se odlučio da sam napravi hidroelektranu koja bi mu obezbedila “svetlo”.

Mala, ali brza rečica Ravno Bučje obezbedila mu je dovoljnu količinu vode, dok je dovoljna visina ovog mesta omogućila savršen pad ove reke.Davne 1966, samouki Božidar krenuo je u pravljenje hidroelektrane, a godinu dana kasnije njegova kuća imala je struje. O uspešnosti njegovog projekta govori i činjenica da je dužinom toka ove rečice kasnje napravio još pet hidroelektrana.

– Ja sam na tu ideju došao pošto njie bilo struje, pa sam počeo da skupljam generatore – malo, malo, pa naiđem na neki. Prvu ovakvu malu hidroelektranu sam napravio 1967. godine. Šezdeset i šeste sam počeo, šezdet i sedme je puštena u rad. I to je tako bivalo neko vreme, a posle sam otišao u vojsku i to je za taj period stalo, jer nije imao ko da održava – priseća se Božidar i dodaje:

“To je bilo sve starinsko, sve na drvene zaglavke i tako. Posle se to sve usavršavalo, sve više i više i na kraju sam napravio ovu koja radi i dan danas i ukupno ovde u Ravnom Bučju imam sedam komada.”

Kako kaže, ovaj njegov projekat, nije prošao nezapaženo.

– Jedno vreme smo struju isporučivali EPS-u, jedno dvanaest, trinaest godina, a kada je Niš preuze to da vodi, oni su prestali da plaćaju, ali struja i dalje ide u mrežu. E sad, šta će i kako će da bude dalje, niko ne zna – prča  naš sagovornik.

Više u Telegrafu