Poštovani ministre, Srbija iza sebe ima čitav niz teških perioda i, bez sumnje, sada se nalazi u jednom takvom. Ekonomski oporavak je prioritet većine država u svetu, pa i naše. Privlačenje stranog novca je neophodno, međutim ne po svaku cenu, ministre Bačeviću. Ne po cenu uništenja životne sredine.

Svi zagovornici rudnika nikla u Srbiji tvrde da je potrebno dozvoliti stranim kompanijama istraživanje potencijalnih nalazišta jer će se tek na osnovu tih istraživanja razmisliti o potencijalnoj eksploataciji i preradi. Nije lako poverovati da bi iko uložio 15 miliona evra u istraživanje (nečeg što je već istraženo) ako ne bi imao neku vrstu garancije da će moći da eventualno pronađeno rudno nalazište kasnije i eksploatiše. Možda bi sve to i prošlo bez prevelike buke da se, kad se govori o potencijalnim nalazištima, ne pominju Vrnjačka Banja, Mokra Gora, Topola, Trstenik. Uspešne opštine koje u sebi imaju značajan ekološki kapital: turizam čistog vazduha, prirodni park, voćarstvo, vinogradarstvo… Opštine čiji su predstavnici odbili bilo kakvu budućnost koja uključuje nikl. I to jednoglasno odbijanje nije rezultat manipulacije, kako se navodi, već poznavanja činjenica o štetnom uticaju eksploatacije i prerade nikla na životnu sredinu.

Za početak, a čini se i da je dovoljno, da se pozovemo na akademika Vitorovića[1] koji tvrdi da ne postoji bezbedna tehnologija za preradu rude nikla. Sama eksploatacija je veoma rizična po zdravlje ljudi jer toksične čestice neminovno donose kontaminaciju flore, faune, vode, pa se, osim respiratornim putem, trovanje dešava i kroz lanac ishrane. Ako dozvolite eksploataciju nikla, dobro zapamtite ove divne krajolike jer će oni sutra biti pretrpani brdima jalovine.Ako u rudi ima 1% nikla a gospodin Vukčević iz Srbija Nikla tvrdi da je kapacitet 4 miliona tona izvađene rude godišnje[2], očekujte 3.960.000 tona jalovine. Godišnje. Nikl se ispira sumpornom kiselinom, a taj postupak je izuzetno prljav i opasan. Sa druge strane, šta je sa prethodnim istraživanjima? Akademik i profesor na predmetu geohemija na Rudarsko geološkom fakultetu Vidojko Jović kaže da su procenjene rezerve rude nikla u Srbiji manje od jednog procenta i da je u pitanju neisplativ posao[3]. Zašto se zanemaruju postojeće informacije iz vremena kad je Srbija mogla da uloži u rudnik nikla da je pronašla dovoljno rude?

Javnost je upoznata sa inicijativom pomoćnika ministra mineralnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Zorana Danilovića za izmenu postojećeg Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima[4] i da će tim izmenama lokalne samouprave izgubiti ovlašćenje da donesu odluku o problematičnim dozvolama kakva je data i Srbija Niklu. Nemojte to dozvoliti. Za očekivati je da ljudi iz lokala neće to dobro prihvatiti, jer ćete vi za stvar od državnog značaja proglasiti uništenje njihove životne sredine, narušavanje zdravlja njihove dece, gubitak poslova u koje se godinama ulagalo. Sve to zbog nešto novca čiji će najveći deo otići u tuđe džepove. Nije potrebno uložiti previše truda da se podsetite primera siromašnih država koje su prihvatale tuđe investicije u eksploataciju i preradu ruda. Danas stanovnici tih zemalja žive u devastiranom okruženju, siromašni kao što su oduvek i bili.

 

Članovi Ekološkog odseka Mense Srbije

Mensa Srbije je neprofitna međunarodna organizacija koja okuplja osobe sa visokim koeficijentom inteligencije. U našoj zemlji, Mensa je osnovana 1998 godine, i u 2012. godini ima oko 1.000 članova  iz cele zemlje. Ciljevi  Mense su da prepozna i pomogne razvoj inteligencije, kroz stvaranje stimulativnog intelektualnog i društvenog okruženja za svoje članove, kao i usmeravanje korišćenja inteligencije isključivo u pravcu opšte dobrobiti.



[1] Blic 26.12.2012.

[2] Debata „Nikl: ekonomska dobit i ekološki rizik – novembar 2012.

[3] Tanjug septembar 2012

[4] Druga međunarodna konferencija mineralnih resursa – novembar 2012.