Nedavno smo saznali da Ministarstvo životne sredine planira da uvede Pravilnik kojim će se uvesti novi namet za proizvođače i uvoznike novih vozila namenjen za pomoć reciklerima starih automobila. Što i nije toliko loše. U našoj zemlji samo privilegovani kupuju nove automobile (u novembru je u celoj Srbiji prodato nešto manje od 3000 vozila) tako da će ovom taksom biti pogođen vrlo ograničen broj ljudi, a novac će biti iskorišćen u pametne svrhe.

Naime, automobil koji više ne radi može naneti okruženju istu štetu kao i onaj koji radi. Ulje, tečnosti, gasovi i delovi pokvarenog automobila mogu da unište okolinu vrlo brzo. Akumulator sadrži kiselinu koja je veoma opasna. U svakom slučaju, mnogo je bolje odvesti svoj stari automobil na reciklažu nego ga ostaviti negde pored puta da istruli i uništi sve oko sebe.

Međutim, drugi cilj Ministarstva životne sredine je, po mom mišljenju, prilično problematičan. Ministarstvo želi da spreči prodaju rezervnih delova koji se vade iz oštećenih vozila i da smanji mogućnost njihove ugradnje u druge automobile i preprodaje po pijacama, a sve to ima za cilj, već toliko puta pomenuto u poslednje vreme, poboljšanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. A to se dešava u trenutku u kom i kod nas i u Evropi postoje dva potpuno suprotna trenda. Kod nas postoji tužna tendencija u kojoj se vidi da je uopšte imati automobil postalo luksuz – skupa registracija, skupo gorivo (među skupljim u regionu), skupo održavanje, novi propisi koji nas obavezuju da kupujemo, opet skupu, opremu… Dakle, sprečiti već siromašno stanovništvo da kupuje polovne delove za automobile zvuči kao arogantni bezobrazluk.

S druge strane, u svetu se već odavno u svim aspektima života forsira princip «re-use», što znači ponovno korišćenje. Naravno, savetuje se da se kupuju novi delovi koji imaju veze sa sigurnošću vozila (kočnice, vazdušni jastuci…) i na takvim stvarima ne bi trebalo štedeti. Ali, zašto je problem kupiti polovnu šoferšajbnu, polovne unutrašnje plastične delove, retrovizore, branike, rešetke…? Dalje, u Evropskoj Uniji je ove godine uveden zakon kojim se zabranjuje proizvođačima automobila da uslovljavaju kupce servisom i prodajom delova samo u autorizovanim radionicama. Dakle, uvodi se olakšica za potrošače kojima su proizvođači stalno dahtali za vratom sa obaveznom promenom ulja, servisom u njihovim predstavništvima i kojima je ova stavka bila vrlo skupa.

Ne znam, možda je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije hteo da kaže da država želi da pomogne reciklažu starih automobila i da želi da ima bolju kontrolu nad auto-otpadima i polovnim delovima koji će se izvaditi i ponovo prodavati. Možda je želeo da kaže da se neće zabraniti u potpunosti njihova prodaja, već da će se zabraniti dalja prodaja onih delova koji bi mogli da utiču na smanjenje bezbednosti učesnika u saobraćaju. Možda…a možda ipak ne, ipak je ovo Srbija.

Željko Stanković