Termin opisuje sposobnost da biološki sistemi ostanu raznosvrsni i produktivni tokom vremena. Za ljude ona označava potencijal da dugoročno održe blagostanje, koje zauzvrat zavisi od blagostanja prirode i od odgovornog korišćenja prirodnih resursa. Sada postoje brojni naučni dokazi da čovečanstvo živi neodrživo. Povratak čoveka na korišćenje prirodnih resursa unutar održivih granica bi zahtevao veliki kolektivni poduhvat. Načini održivog življenja može imati više oblika, od reorganizovanja životnih uslova (ekosela, eko-opštine i održivi gradovi), preko ponovne procene ekonomskog sektora (zelene zgrade, održiva poljoprivreda) i prakse u radu (održiva arhitektura) do promena u stilu života svakog pojedinca.