U okviru projekta PROMENE KLIME I UGROŽENOST BIODIVERZITETA , koji je sufinansiralo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Udruženje Škola za opstanak organizovalo je 5. i 6. decembra 2014. seminar za sve zainteresovane predstavnike državne i lokalne uprave, javnih ustanova i nevladinih organizacija, sredstava javnih komunikacija i društvenih mreža, za stručnjake, studente i ljubitelje prirode. Prvog dana Seminara, u sali Gradske uprave Beograda, koja je ustupljena zahvaljujući razumevanju Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, predavanjima su prisustvovala 34 polaznika iz svih ciljnih grupa, ali najviše iz civilnog sektora. Bilo ih je iz Barajeva, Beograda, Boljevca, Đurđeva, Zrenjanina, Loznice, Novog Sada, Opova, Sremske Mitrovice, Šapca. Zanimljivo je da je iz raznih nivoa uprave bilo najviše polaznika koji su se prijavili i potvrdili svoje učešće, a da ih se malo zaista pojavilo na seminaru.

Seminaru je prisustvovala dr Marijana Vidaković, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Skup je pozdravila doc. dr Jasmina Madžgalj, zamenica gradskog sekretara za zaštitu životne sredine. Ona je i na kraju seminara, prilikom dodeljivanja sertifikata, bila pobuđena da javno izrazi svoje zadovoljstvo kvalitetom seminara kojeg je veoma visoko ocenila.

Predsednica Udruženja Škola za opstanak magistra Gordana Brun otvorila je seminar kratko predstavivši ciljeve, domete i rezultate udruženja kojem stoji na čelu. Ukazala je na dugu tradiciju seminara tematski usmerenih na promene klime i na biodiverzitet, kojima je Škola za opstanak kroz programe edukacije tokom osam godina pokrila celu teritoriju Srbije.

Uvodno izlaganje održao je dr Voislav Vasić, u kome je ukazao da su već merljive posledice i neki uticaji klimatskih promena na biodiverzitet – raznovrsnost živog sveta. U stvari, biodiverzitet i jeste, između ostalog, odgovor evolucije na promene klime. A on je, nacionalnom Strategijom za biodiverzitet, određen kao jedan od osnovnih prirodnih resursa važnih za ekološku vitalnost Srbije i Planete u celini. Ukazao je na potrebu snaženja naučno-istraživačkih kapaciteta, kao i osposobljavanja upravljača zaštićenih prirodnih dobara. Smatra da se treba posvetiti obaveštavanju stručnjaka i šire javnosti o uticajima klimatskih promena i mogućnostima prilagođavanja na njih. Ne postoji javna služba koja ima kapacitete za srednjoročni monitoring ovih promena i procesa, a ni nevladin sektor još ne raspolaže dovoljnim brojem obučenih motrilaca. Monitoring se ne sprovodi čak ni u svim zaštićenim područjima, a o promenama populacija i rasprostranjenosti stotina i stotina formalno zaštićenih vrsta nema nikakvih podataka.

Dr Vasić je istakao potrebu uspostavljanja mreže motrilaca-osmatrača (monitoring) u Srbiji radi dugoročnog beleženja promena u biodiverzitetu. To se može postići, između ostalog, i snaženjem i proširivanjem malobrojnih ranije uspostavljenih monitoringa, a Škola za opstanak može da doprinese brzom osposobljavanju potrebnih osmatrača biodiverziteta (slajdovi prezentacije ovog i ostalih predavanja mogu se preuzeti u p.d.formatu).

Meteorolog i klimatolog magistra Verica Gburčik podelila je sa polaznicima najsvežije izveštaje svetskih i domaćih meteoroloških osmatranja i prognoza i ukazala na moguće scenarije nastavljanja klimatskih promena. Naglasila je nedostatak fenoloških osmatranja u Srbiji i njihov značaj za procenjivanje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet.

O uticajima klime na vegetaciju i floru govorila je magistra Olga Vasić, naglašavajući trajnost promena klime i prilagođavanja biljnog sveta. Posebno je ukazala na značaj zaštite prirodnih pribežišta (refugijuma) u kojim su reliktne endemske vrste, poput Pančićeve omorike i ramondija, preživele prethodne klimatske promene. Ti refugijumi će omogućiti opstanak budućim reliktima. Istakla je kao najvažniji zadatak reforestaciju – obnavljanje nekadašnjih šuma koje su raznovrsnog sastava tako da imaju vitalnost i prilagodljivost. Istakla je opasnost da od stranih, takozvanih invazivnih, korovskih vrsta, koje se nesmetano mogu raširiti posle promena izazvanih klimatskim ćudima. Već sad kiselo drvo i bagrem zauzimaju svako oštećeno i nebranjeno stanište u nacionalnim parkovima i rezervatima.

Poslednje predavanje održao je dr Vasić koji je na primerima pokazao da su ptice, leptiri i druge životinje izvanredni pokazatelji uticaja promena klime na biološku raznovrsnost.

U Srbiji ovi procesi mogu da dovedu do promena u periodičnim događajima životnog ciklusa biljaka i životinja, u rokovima i pravcima seobe, vremenima razmnožavanja i prezimljavanja živih bića. Ali i do morfoloških i fizioloških promena, promena ponašanja životinja i niza drugih posledica. Verovatno je da će neka od dosad postojećih staništa biti izgubljena, a pojaviće se možda nova, kakve vrste nisu do sad sretale. Osetljivije vrste, koje su inače zaštićene, pretrpeće promene brojnosti i rasprostranjenja, a možda će doći do povećanja broja i najezde napasnika, nametnika i izazivača bolesti. Iščeznuće vrste koje nisu sposobne da se prilagode promenama klime i njihovim posledicama.

Terensku radionicu „Motri na promene“ vodila je 6. decembra 2014. Jelena Nikolić Antonijević. Kiša nije obeshrabrila tridesetak „terenaca“ kojima su bile pokazane neke od mogućnosti monitoringa, za koje Škola za opstanak može da pomogne u osposobljavanju motrilaca i u obradi i interpretaciji prikupljenih podataka. Radionica se odvijala na dve lokacije. Na Keju Majora Gavrilovića na Dunavu praćen je dolazak severnih populacija vodenih ptica, a u Topčideru su uočavane promene u zimskim fazama životnog ciklusa biljaka.