Stanovnici Dramena u Norveškoj najveći deo toplote za grejanje kuća, kancelarija i fabrika dobijaju iz vode lokalnog fjorda. Godišnja prosečna temperatura te vode je 8C, što je čak i za plivače iskusne u plivanju u hladnoj vodi – prilično ekstremno. Međutim, oblasna kompanija zadužena za grejanje je, uz podršku gradskih vlasti, izgradila sistem koji zadovoljava grejne potrebe i stanovnika i firmi Dramena.

Toplotne pumpe nisu nikakva novotarija, ali je tehnologija veoma napredovala u odnosu na prototipe nastale u 19.veku. Stotine hiljada toplotnih pumpi se proda svake godine širom Evrope, ali su to uglavnom sistemi namenjeni za individualna domaćinstva sa priličnim troškovima i, ponekad, lošom efikasnošću.

Do 2009.godine populacija Dramena je toliko narasla da postojeći sistem grejanja nije mogao da odgovori na taj rast. U istraživanjima načina kako da prošire svoje kapacitete, čelnici gradske toplane su shvatili da je temperatura vode u fjordu idealna za toplotne pumpe. Ako bi takav sistem proradio, kompanija ne bi morala više da kupuje i koristi prljavo fosilno gorivo za generisanje toplote. Do 2011.godine odrađeno je sve po planu, raspisani su tenderi, posao je dodeljen škotskoj kompaniji Star Renewable energy i od tada njihove pumpe obezbeđuju za oblast Dramen 85% od ukupne neophodne tople vode za grejanje grada. Godišnje se uštedi oko 2 miliona evra a takođe, spreči se emisija 1,5 miliona tona ugljenika u atmosferu.

Kako Dramen pumpe rade
Voda iz fjorda sa svojom temperaturom od 8C zagreva tečni amonijak pod pritiskom od 4 bara, sve dok ne proključa na 2C i ispari. Povećanjem pritiska na 50 bara, para se zagreje na 120C. Gas se onda iskoristi za zagrevanje vode u grejnom sistemu sa 60C na 90C (voda iz toplane izlazi sa temperaturom od 90C a vraća se sa 60C) Kada se toplota prebaci sa gasa na vodu, amonijak se vraća u tečno stanje Proces počinje iz početka.

A ako radi u Dramenu, ovaj sistem će biti funkcionalan na bilo kom mestu koje ima stalan izvor vode, bilo stajaće ili tekuće. U Velikoj Britaniji, Star već radi sa udruženjima privatnih preduzimača – građevinaca u Glazgovu, Njukaslu, Duramu, Mančesteru i Stouku. Takođe, radi se na projektima u Cirihu i na jugu Francuske, i što je vrlo interesantno – kako tvrdi BBC – učestvuje na tenderu u Beogradu.

Iako postoji niz barijera, od slabih lokalnih vlasti preko nedostatka grejne mreže do straha od nepoznatog, očigledno je da ovaj sistem ima ogroman potencijal: kompanija je izračunala da reka Temza može da generiše 1,25GW što je dovoljno za pola miliona domova.

Uz činjenicu da se oko 40% globalne energije utroši na zgrade, i većina od toga ode za grejanje, ekolozi apeluju da se što pre probudimo i počnemo da koristimo čistu energiju.