Ako pogledamo aktuelno stanje, trendovi na nivou zemalja EU su u neku ruku protivrečni. Sa jedne strane, nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi globalno poverenje i investicije u nuklearnu energiju značajno su uzdrmane. Najdrastičniji primer svakako je Nemačka koja je kao jedna od najvećih industrijskih sila a samim tim i najveći potrošač eletkrične energije donela po svemu sudeći neopozivu političku odluku o gašenju preostalih nuklearnih elektrana do 2021 i fokusiranju na obnovljive izvore, uglavnom vetar. Takođe, iz susedne Bugarske juče je stigla vest da se od višedecenijskih pokušaja izgradnje nuklearne elektrane Belene konačno i zvanično odustalo zbog enormnih finansijskih troškova.
Sa druge strane, zemlje poput Velike Britanije i Češke čini se idu u potpuno suprotnom smeru. V. Britanija je potpisala državni sporazum sa Francuskom o saradnji u izgradnji nuklearnih reaktora u V. Britaniji uz angažovanje čuvenog francuskog proizvođača nuklearnih reaktora AREVA. Dalje, najveća elektro-energetska kompanija u Češkoj ČEZ (70% u vlasništvu države) donela je odluku da obustavi investiranje u obnovljive izvore u Češkoj i da se okrene nuklearnoj energiji.
Većina argumenata koji se mogu čuti za i protiv nuklearne energije i obnovljivih izvora su relativno poznati. Ipak ono što će verovatno imati odlučujući uticaj na to koja će od dve tehnologije biti osnova elektro-energetske budućnosti jeste sama budućnost zajedničke energetske politike EU i nivo međusobne saradnje.
Naime, dok se projekti u nuklearnoj energiji vode pre svega nacionalnim interesima i zahtevaju jaku centralizovanu državnu podršku pre svega u smislu novca i bankarskih garancija, obnovljivi izvori energije najveći rezultat mogu dati kao regionalni projekat na nivou čitave EU. Pojedinačno retko koja država članica može samostalno uz prihvatljive troškove zasnivati najveći deo svoje el. energije na obnovljivim izvorima pre svega zbog nemogućnosti efikasnog skladištenja el. energije. Ipak, uz saradnju koja bi podrazumevala korišćenje hidro (pre svega Norveška) i potencijala vetra iz severnih zemalja i sunčeve energije iz zemalja na jugu, scenario 100% el. energije iz obnovljivih izvora za čitavu EU prema stručnim ocenama deluju ostvarljivo. Za to je naravno potrebna spremnost vlada zemalja za realizovanje strateških planova Evropske Komsije o investiranje u zajedničku elektro-energetsku mrežu koja bi efikasno povezala zemlje EU i omogućila nesmetan protok struje.
Ostaje da se vidi kojim putem će krenuti zemlje EU. Putem nacionalne samodovoljnosti ili regionalne kooperacije?
June 17th, 2013
O komentara na "Nuklearna energija vs. obnovljivi izvori ili nacionalna vs. evropska energetska politika"
Dajte komentar!