U Evropskoj uniji su zemlje i institucije prilično podeljene kada je u pitanju tehnologija vađenja ugljnih škriljaca.

Prema istraživanju, u EU 74 odsto gradjana i deo stručnjaka strahuje da bi to, uz sadašnju tehnologiju, izazvalo pravo “trovanje” prirodne sredine i opasne posledice po zdravlje ljudi. 

U Evropskoj uniji zasad se nigde ne vadi gas iz stena ispod zemlje, Francuska i Bugarska su jedine to zakonom zabranile, ali istraživanje nalazišta su već dozvolile Poljska, Velika Britanija, Madjarska, Španija i Litvanija, sklone da to učine su i Česka i Rumunija, uz učešće velikih petrolejskih evropskih i američkih kompanija.

Srpska ministarka za energetiku Zorana Mihajlović je nedavno izjavila da će Srbija uložiti velike napore da dodje do dodatnih izvora energije, uključujući eksploataciju uljnih škriljaca. 

Skriljci251211

U igri je ogroman ekonomski zalog, jer se gas iz uljnih škrilaca već godinama vadi u Americi i tako dobijen gas je čak tri puta jeftiniji od onog koji se sad ekploatiše, što bi za Evropu, u sadašnjoj krizi, značilo da bi evropski proizvodi zahvaljujući jeftinijoj energiji bili znatno jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu.

Razlog je takodje, a to pogotovo traže zemlje EU koje ponekad potpuno zavisne od uvoza ruskog gasa, da se izvori snabdevanja energijom znatno prošire, diversifikuju.

U Odboru za prirodnu sredinu u Evropskom parlamentu, koji je preporučio zemljama i institucijama EU da zbog opasnosti po čovekovu okolinu, ne odobre vadjenje gasa ubrizgavanjem vode, peska i hemikalija, čime se velikim pritiskom razbijaju stene na velikim dubinama ispod zemlje, rekli su agenciji Beta da su “sateliti velikih svetskih kompanija uglavnom snimili nalazišta uljnih škriljaca u celoj Evropi, uključujući Balkan”.

Odbor za industriju Evropskog parlamenta je, medjutim, bio za to da se, uz “sagledavanje svih argumenata”, to konačno ipak odobri.

Stručnjaci Evropske komisije zasad nisu dali “zeleno svetlo”, a evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik je, uz priznanje da je “pritisak lobija ogroman”, ovih dana izjavio da “nije cilj da se u EU zabrani hidraulično cepanje stena (za vadjenje gasa), već da se stvore uslovi da se to čini na bezbedan način i bez štete.

Demonstracije u Francuskoj ovog vikenda protiv i samo eksperimentalnog istraživanja nalazišta uljnih škriljaca, koje vrši jedna velika američka kompanija, uz proteste što je francuski Državni savet zbog “neuskladjenosti s propisima EU” stavio van snage u parlamentu izglasani zakon o zabrani genetski modifikovanog kukuruza američke kompanije Monsanto, pokazali su koliko je evropska javnost uznemirena mogućnošću da se ugrozi čovekova okolina.

Poslednjih nedelja su, uz polemiku u medijima i samim institucijama EU, ne slučajno televizije nekoliko zemalja prikazale kako se gas iz uljnih škriljaca već vadi u Americi i kakve to, uz ekonomske i komercijalne nesumnjive koristi za kompanije, posledice ima po ljude i okolinu. 

Pored ostalog je belgijska televizija u reportaži prikazala na više mesta u SAD svedočanstva stanovnika u neposrednoj blizini mesta eksploatacije uljnih škriljaca tehnologijom ubrizgavanja pod velikim pritiskom vode i hemikalija na dubine od 2.000 ili 3.000 metara ispod zemlje, teško zagadjivanje slojeva zemlje i podzemnih tokova vode.

Posledice su da je voda zagadjena, ne može se piti, niti koristiti za domaćinstva, ljudi i stoka poboljevaju, zemlja je puna štetnih tvari, a kad su predstavnici velikih kompanija koje eksploatišu uljne škriljce došli da ubedjuju tamošnje stanovništvo da nema nikakve opasnosti, ponudjeno im je da popiju čašu ovde iz lokalnog vodovoda i nijedan predstavnik tih kompanija to nije prihvatio. 

Većina članica EU okleva da odobri eksploataciju nalazišta uljnih škriljaca, uključujići Nemačku čije vlasti oklevaju.

Nemačka industrija je “za”, nemačka javnost nije, ali su oči mnogih evropskih vlada uprte u Berlin, jer ako bi Nemci dali “zeleno svetlo”, mnogi bi imali argumente da usliše molbe svojih industrijalaca i ekonomskih interesa i takodje odobre vadjenje gasa iz uljnih škriljaca.

Evropska komisija bi u oktobru trebalo da utvrdi “zakonski okvir” za istraživanje i moguću eksploataciju nalazišta uljnih škriljaca u EU.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je snažno naklonjen odobravanju takve eksploatacije, a predsednik Evropske komisije Zzoze Manuel Barozo je prilično uzdržan, petrolejsko-gasni lobi vrši strahovit pritisak i tu ima najveću podršku Poljske medju zemljama članicama da se krene “američkim putem”.

Više na B92