Džejms Kuk je 1774.godine u Tihom okeanu otkrio ostrvo čije ga je zelenilo šuma podsećalo na Škotsku i u nastupu nostalgije za očevom postojbinom naziva ga Nova Kaledonija po starom rimskom imenu ove šumovite zemlje. Ovo ostrvo je, poput svih rasutih delića južnog prakontinenta Gondvane, imalo potpuno jedinstven karakter. Na njemu su potpuno nesmetano mogle da se razvijaju biljke i životinje koje su po posebnim pravilima i bez uticaja sa velikih kopnenih površina evoluirale u endemske vrste.

A samo ostrvo nije bilo previše interesantno belom čoveku sve dok nije otkrio sandalovinu, mirisno drvo čije je ulje davalo posebnu notu parfemima. Kada je ta trgovina propala, prešlo se na robove koji su na obližnjim ostrvima radili na plantažama šećerne trske. Obzirom na prirodu urođenika Nove Kaledonije, a nisu bili previše predusretljivi (kanibalizam takođe nije doprinosio gostoprimstvu), ostrvo postaje kaznena francuska kolonija na čije je obale do kraja 19.veka ostavljeno preko 22.000 kriminalaca i političkih zatvorenika. Međutim, pravi početak propasti prirode Nove Kaledonije nastaje sa otkrićem nikla i otvaranjem rudnika.

Rudnici su se širili a šume sekle. Nekada su zauzimale 70 odsto kopna a sada jedva malo preko 20 odsto. Erozije koje su se pojavile kao posledica spadaju među najgore na svetu. Pored gubitka staništa, životinje i biljke sa ostrva su bivale sve više ugrožene uvođenjem novih vrsta sa novim doseljenicima. Svinje, mačke, psi, pacovi… postali su problem za domaće vrste. Pacovi su krivci za izumiranje nekih vrsta ptica, žaba, pa čak i biljaka. Lovci za nestanak drugih. Da bi privukli jelene na nove terene, oni pale vatre posle kojih bi trebalo da izraste novo rastinje. Takođe se veruje da mladi nezadovoljni seljaci pale vatre u znak protesta. Požari su zaslužni za skoro potpuno uništenje tropskih sušnih šuma na Novoj Kaledoniji. Toliko da poređenje kišnih i sušnih šuma nije na mestu: ovih drugih ima još na samo 10.000 hektara.

Ova francuska kolonija upravo zbog svoje pripadnosti jednoj razvijenoj evropskoj zemlji nema pravo da koristi međunarodne fondove za očuvanje biodiverziteta. I eto, jedno od mesta sa najgušće skoncentrisanim biodiverzitetom nema ko da zaštiti sve dok se štiti 25% svetskih resursa nikla. Novac uvek pobeđuje.