Gužva je na Zemlji. Više od 7 milijardi ljudi na planeti uzima svoj danak, a broj samo raste. Šta je potrebno da se demontira ova populaciona bomba?

Teška vremena, u teoriji, zahtevaju teške mere. Ali po najnovijoj studiji, čak ni globalna politika jednog deteta ne bi napravila neku razliku, a ne bi ni smrtonosna bolest poput kuge.

Rad Kori Bredšo i Berija Bruk sa Univerziteta Adelejd u Australiji nagoveštava da je za zaštitu planete potrebno malo više od kondoma i mikroba. Eskalacija mortaliteta ili pad nataliteta može da ukroti broj ljudi samo na duži rok, pa smanjenje populacije ne bi bilo brzo rešenje za naše ekološke probleme. Dva demografa su napravili simulaciju ekstremnih promena u stopama nataliteta i mortaliteta i otkrili su sledeće:

Ako bi se ceo svet odmah prebacio na politiku jednog deteta, na kraju ovog veka bi ipak bilo oko 7,2 milijarde ljudi.

Ako bi svet zadesila neka teška bolest, poput ebole ili kuge, ni to ne imalo previše efekta. Čak i kad bi 2 milijarde ljudi umrlo, na kraju 21.veka bi bilo oko 8,5 milijardi ljudi.

Analiza se zasniva na proceni UN da će 2100.godine biti oko 11 milijardi ljudi. Ove procene pretpostavljaju nastavak visokog nataliteta u Africi, sa Evropom i Kinom koji bi verovatno imali oko 2 deteta po ženi.

„Čovečanstvo je prešlo preko kapaciteta planete i ovaj demografski zamah sigurno isključuje velike padove u broju stanovnika u sledećih nekoliko decenija.“, kaže Bredšo.

U svakom slučaju, i da ove prognoze nisu tačne i da dođe do značajnog pada populacije, bilo globalnom politikom ili katastrofalnom zarazom, to neće biti dovoljno da reši probleme životne sredine poput klimatske promene. Poenta je u velikoj potrošnji prirodnih resursa.

Bredšo i Bruk sugerišu da je održiv broj stanovnika, ako se uzme u obzir zapadni način života, između 1 i 2 milijarde. To je nemoguće nizak broj, ali u suštini pokazuje gde je pravi problem. „Ljudsko ponašanje je važnije o broja ljudi“, kaže Volfgang Luc sa Međunarodnog Instituta primenjene analize sistema iz Austrije, „Nije samo broj glava važan, već i šta je u tim glavama.“

Izvor: New Scientist