Crveni vatreni mravi su agresivna vrsta mrava čiji ujedi prilično bole i veliki su problem u SAD otkad su nenamerno uvezeni iz Južne Amerike. Oni su štetočine i to ne samo zbog toga što bocnu povremeno nekog nepažljivog Amerikanca (u 2006.godini zabeleženo 80 smrti usled njihovog ujeda), već i zbog toga što uništavaju useve i jedu korenje biljaka. Međutim, nedavno je otkriven način kako čovek da naplati svoje dugove ovom malom, ljutom insektu. Neverovatno žilavi crveni mravi su razvili sposobnost da vlastitim telima naprave splav i prežive poplavu mravinjaka. Čitava kolonija se poveže nogama i ustima i pluta iznad površine vode, tako da čak i mravi sa dna splava ostanu suvi. Naučnici pokušavaju da razviju nov materijal koji bi imao iste osobine kao i mravlji splav i da ga primene na robote.

Kada se jedan mrav nađe u vodi počinje da mlati oko sebe i da se davi, ali se oko njega stvori tanak sloj vazduha koji služi kao lični splav. Kada se kolonija nađe u vodi, mravi se međusobno povežu na način kod koga je jedino bitno da budu dovoljno blizu jedni drugima tako da se ti lični, mali slojevi vazduha spoje u jedan veliki, kolektivni. Tako spojeni ne samo da plutaju, već ne propuštaju ni vodu.

Sve u cilju naučne istine, pa su tako i mravi morali da trpe razne torture radi otkrivanja mehanizma njihove nepromočivosti. Gurali su ih ispod površine vode da bi otkrili da splav propušta vodu tek na dubini od dvadesetak centimetara. Smrzavali su ih tečnim azotom da bi lakše promatrali strukturu pod mikroskopom. Međutim, ključno otkriće je njihovo zajedništvo. Njihove kolonije se ponašaju poput jednog bića: svi rade skupa jer jedni bez drugih ne bi preživeli. Prosto, zar ne? Pa zašto mi to onda ne razumemo?