NUKLEARKE U TAŠNAMA

Naučnici pokušavaju da razviju čiste fuzione reakcije, bez uranijuma ili plutonijuma da ih podstaknu – zbog čiste energije. Međutim, to bi moglo da bude i prethodnica malog nuklearnog oružja koje emituje veoma malo radijacije i koje bi bilo veoma teško za otkrivanje.

ZAŠTO BI TO RADILI? Osnovno razmišljanje je da bi čista nuklearna energija mogla da dopunjuje, ako ne i da zameni, tradicionalnu proizvodnju električne energije. Osim toga, era nuklearnog naoružanja je uglavnom završena.  Ali ako naučnici dođu do čiste fuzije, ko zna šta može sve da se smisli?

FAKTOR STRAHA Nuklearno oružje je zastrašujuće. SAD su već napravile male nuklearke koje mogu da se probiju do podzemnih meta. Ali čista fuzija primenjena na oružje bi zahtevala minijaturne lasere ili drugu tehnologiju za okidanje koja bi u ovom trenutku bila veličine zgrade. Naravno, čistu fuziju je možda nemoguće izvesti.

BRIGOMETAR Osrednja briga

MARS NAPADA

Sonde su nam obezbedile neke informacije o zemljištu i klimi na Marsu, ali naučnici žele da donesu komad Crvene planete na Zemlju. Šta će se desiti ako se neki virus vrati zajedno sa NASA-inom misijom?

ZAŠTO BI TO RADILI? Sonde koje se šalju na Mars ne mogu da nose celu skalameriju za naučna ispitivanja na samom mestu, već bi donosile uzorke nazad na Zemlju, što bi im dalo i vremena i fleksibilnost za testiranje. Naučnici su proveli više od decenije u proučavanju marsovske stene koja je poznata kao Alen Hils meteorit.

FAKTOR STRAHA NASA-ino odeljenje za zaštitu planete planira da sve smesti u specijalan objekat na Zemlji sličan laboratoriji za suzbijanje biohazarda četvrtog nivoa, što je u prevodu nešto najsigurnije što postoji. „Jedino zbog čega bi smo mogli da se zabrinemo je nešto što bi moglo da se razmnožava.“, kaže Margaret Rejs, glavni istražitelj pri SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom) Institutu. „Ako su u pitanju radijacija ili toksini, znali bismo da kako da postupimo sa time.“ Ona veruje da bi Marsov uzorak bio podjednako ranjiv na  zemaljske mikrobe kao što bi ljudi bili ranjivi na Marsove bacile. „Ako bi nešto loše krenulo, mogli bismo jednostavno sve da sterilišemo.“

BRIGOMETAR Mala briga

RATNE BUBE

Prošlog januara, na konferenciji u Sorentu, Italija, istraživači sa Berklija i Mičigenskog univerziteta su šokirali publiku živim bubama na daljinsko upravljanje.

ZAŠTO BI TO RADILI? Godinama unazad Darpa, Pentagonov odsek za eksperimentalna istraživanja, pokušava da napravi nano letilice koje bi služile kao minijaturni bespilotni avioni u ratnoj zoni. Ispostavilo se da je prilagođavanje insekata jednostavnije – njihova tela lako prihvataju implante, čvrsti su, brzi i okretni.

FAKTOR STRAHA Bez obzira kako izgleda, mali kiborzi još uvek nisu opasnost ni za Al-kaidu ni za vašu privatnost. Bube nisu dovoljno snažne da nose išta više od elektroda i radio antena. Međutim, istraživači rade na stvaranju jačih vrsta i razvijanju komponenti koje bi napajali pokreti buba, tako da baterija ne bi bila neophodna. Ipak, kratak životni vek buba još uvek ne opravdava troškove njihovog pretvaranja u kiborge.

BRIGOMETAR Srednje – nizak

DROGIRAJ NEPRIJATELJA

2005. godine švajcarski naučnici su dali subjektima testa da udahnu neuropeptid oksitocin, poznatiji kao «droga ljubavi» koja utiče na razvijanje poverenja i društvenog vezivanja među sisarima, pre nego što su im rekli da odigraju igru finansijskog investiranja. Rezultat? Skoro polovina ljudi je dala sav svoj novac nepoznatom partneru. Sada se priča da bi vojska mogla to da iskoristi u stvaranju novog oružja.

ZAŠTO BI TO RADILI? Glavni istraživač Mihael Kosfeld tvrdi da je prava vrednost oksitocina u lečenju obolelih od anksioznih poremećaja ili da pomogne kod nekih simptoma autizma. Međutim, postoje i mišljenja da takav lek može pronaći mesto u ispitivanjima i pregovorima, ili čak u privođenju kraju oružanih sukoba.

FAKTOR STRAHA Ne morate da brinete da će vas neki trgovac poprskati sa oksitocinom, jer je skoro nemoguće napraviti sprej od njega. Međutim, postoje upozorenja da se polako stavlja akcenat na takve lekove u razvoju biohemijskih oružja.

BRIGOMETAR Srednje visoka

POLICIJA ZA NAMRGOĐENE

Prošle godine, oko 500 zaposlenih u jednoj železničkoj kompaniji u Tokiju je stojalo u redu ispred kamere koja uz pomoć Smile Scan softvera procenjivala pokrete lica i ocenjivala osmehe od 1 do 100.

ZAŠTO BI TO RADILI Ovo nije Orvel – to je Omronov softver za prepoznavanje lica koji se trenutno koristi za otkrivanje umora kod vozača kamiona. Pored toga, koristi se u još 100 japanskih kompanija za procenu osmeha.

FAKTOR STRAHA Takvi programi nisu budućnost. Sistem koji se naziva NICE već pomaže kol-centrima da odrede preko telefona kada klijent postaje ljut, a sistemi nadgledanja kao Perceptrak mogu otkriti sumnjivo ponašanje preko kamera. Sledeći potez je, na primer, onaj britanske kompanije OmniPerception koja razvija softver koji će jednog dana prepoznavati nečije držanje, korak ili osmeh. Prošle godine Soni je prijavio patent za uređaj koji otkriva raspoloženje onoga koji se igra na PlayStation 3.

BRIGOMETAR Srednje visoka

Preuzeto od PopSci.