Danas arhipelag i delovi poluostrva, Sundaland je nekada bilo kopno za koje se smatra da je kolevka azijskog čoveka. Kako je klimatska promena lagano potapala Sundaland, tako su praljudi krenuli u mukotrpne migracije ka gostoljubivijim predelima. Takođe, postoji nepotvrđena teorija da je na mestu Sundalanda bila mitska zemlja Mu, izgubljeni kontinent koji bi mogao biti i legendarna Antlantida. Platon je o Atlantidi pisao:

„samo ostrvo je obezbeđivalo sve što im je bilo neophodno za život… Dva puta godišnje sakupljali su plodove zemlje – zimi su imali koristi od nebeskih kiša, a leti od vode koja je dolazila iz potoka i kanala… bilo je izobilje drveta za drvodelje… i bilo je drveta svih vrsta i divnih visina i lepote što je bilo proizvod izvanrednog zemljišta…“

Sundaland

I stvarno, Sundaland – deo Indonezije, Malezije i da pomenemo samo najveća od 17.000 ostrva : Sumatru, Javu i Borneo – je bio prekriven divnim šumama i sa biodiverzitetom kakav se retko sreće na našoj planeti. Kažem „bio prekriven“, jer je danas ostalo samo 7% od nekadašnje površine pod šumama (1,5 milion km2), a ostatak je pretvoren u plantaže kaučuka i palmi. Kada se na krčenje zarad dobijanja prostora za plantaže doda i legalna i ilegalna seča i prodaja stabala, polako se stiče uvid u razmere uništavanja ovoj jedinstvenog područja na svetu. A jedinstveno je zato što samo na Borneu ima 3000 vrsta drveća, od toga 155 endemskih. Takođe, Borneo se može pohvaliti sa preko 2000 vrsta orhideja. Iako ne toliko raznovrsna, ostala ostrva ne zaostaju u broju endemskih vrsta: na Javi živi 270 endemskih vrsta orhideja. Osim biljaka, ugrožene su životinje; ponajviše orangutani (3.500 preostalih primeraka) i nosorozi (40-50 živih životinja), a javanskih tigrova više nema.

orang-utan-sumatera

Indonezija je šesta država na svetu po broju stanovnika sa 237 miliona duša. Sa dodatnih 27 miliona Maležana potrebne površine za odgajanje hrane mora da dostižu enormne razmere. Otud deforestacija. Šume se krče da bi se prehranila država koja ima tri miliona ljudi više svake godine. 2008.godine su indonežanske šume krčene po stopi od 300 fudbalskih terena na sat. Ne pomaže previše ni ostatak sveta; halapljivost Evrope, Severne Amerike, Kine, Japana za drvetom i papirom samo potpaljuje ilegalne drvoseče i one sa dozvolom da uništavaju jedno od najvećih bogatstava na planeti.

forest

Pored seče šuma, faunu Sundalanda ugrožava i trgovina životinjama. Broj orangutana je desetkovan u prošlosti zbog trgovine. Danas se nosorozi love zbog tržišta kineske medicine – kilogram rogova košta u Londonu oko 60.000 funti a koriste se u prahu koji navodno snižava visoku temperaturu. Indonezija je dugo bila jedan od vodećih regiona u izvozu zmijske kože. Ova trgovina je pala u zasenak u skorije vreme zbog trgovine živim kornjačama. I tako… jedno po jedno, čovek uništava bez svesti o posledicama. Drvo, cvet, životinja – nije bitno; sve dok ne posečemo i poslednje stablo.