Region koji obuhvata Mijanmar, Laos, Tajland, Kambodžu i Vijetnam se nekad dičio šumom od skoro 2,5 miliona kvadratnih kilometara. Danas je ostalo samo 118.000 kilometara tropske šume u kojoj je zajedno sa njom ugroženo oko 7.000 endemskih vrsta biljaka.

Indo-Burma spada među prva mesta na planeti na kojima su ljudi razvili poljoprivredu i već jako dugo unazad se koristi vatra za čišćenje zemlje zarad dobijanja poljoprivrednog zemljišta. Dalje, komercijalna seča šume je toliko uzela maha da su se države suočile sa problemom poplava i erozija. Posle par takvih katastrofalnih događaja, politika se preispituje i uvode se nacionalne zabrane za seču šuma još devedesetih godina. Pritisak gramzivih koncesionara ne posustaje ni danas. Sledeći bitan faktor uništavanja šume je sađenje biljaka od kojih se može dobro zaraditi: šećer, čaj, kafa, palma (zarad dobijanja ulja)… Čitav region doživljava razvoj koji zahteva i razvoj infrastrukture. Putna infrastruktura je osnovna strategija daljeg razvoja, a putevi presecaju, seku i uništavaju prirodno stanište za mnoge životinje. Zarad navodnjavanja i sve većih energetskih potreba grade se brane na velikim rekama čiji rezervoari povremeno poplavljaju važna prirodna staništa.

Takođe, brojni rudnici doprinose sveukupnom uništenju šuma. Kambodža je prošle godine najavila otvaranje rudnika titanijuma koji bi preuzeo 20.000 hektara od tropske šume. Kad se sve ovo pomeša sa izlovljavanjem životinja jer se, osim za hranu, određene vrste još uvek koriste u svrhe tradicionalne medicine, možda je moguće sagledati nivo uništenja ovog jedinstvenog mesta na planeti. 430 vrsta sisara (70 endemskih), 520 gmizavaca (preko 200 endemskih), 280 vrsta vodozemaca (150 endemskih) i preko 10% svih svetskih slatkovodnih riba živi u šumi i vodama šume regiona Indo-Burme. A nje je sve manje.

Kao što ćemo videti u sledećim nastavcima, tj. u tekstovima o ostalim ugroženim šumama, šablon je svuda isti. Nijanse će se možda razlikovati, ali ekonomski razvoj je suštinski razlog uništavanja prirode. Novac sa kojim jednog dana nećemo imati više šta da kupimo.