Mačke koje svetle u mraku? Možda zvuči kao loš SF film, ali one se šetkaju okolo već nekoliko godina. Kupus koji proizvodi otrov škorpije? Postoji. Još nešto, kada vam sledeći put zatreba vakcina, a doktor vam prepiše bananu – nemojte se iznenaditi.

Ovi i mnogi drugi genetski modifikovani organizmi postoje danas kao rezultat toga što je DNK jednih izmenjena i hibridizovana sa DNK materijalom drugih organizama kako bi se stvorila potpuno nova kombinacija gena. Možda na to ni ne obraćate pažnju, ali mnogi od ovih genetski modifikovanih organizama su deo naše svakodnevice. I naše ishrane. Danas je 45% kukuruza SAD-a i 85% soje genetski izmenjeno, dok 70-75% hrane na policama u supermarektima sadrži bar jedan ovakav sastojak.

Pogledajmo samo neke od najčudnijih proizvoda genetskog inženjeringa koji postoje danas. Imajte u vidu da je ovo samo početak. Mnogi drugi su verovatno već na putu.

MAČKE KOJE SVETLE U MRAKU

Južnokorejski naučnici su 2007. godine genetskim inženjeringom stvorili mačku koja svetli u mraku, zatim su uzeli njen DNK, klonirali ga i stvorili veliki broj fluorescentih mačića. Zvuči uvrnuto, zar ne?

Evo kako su to uradili: Uzeli su kožne ćelije ženke Turske Angora mačke (vrsta koju su orginalno pripitomili Tatari, ali je kasnije prebačena u Tursku i danas se u toj zemlji smatra nacionalnim blagom) i pomoću virusa ubacili genetski kod za proizvodnju crvenog fluorescentnog proteina. Nakon toga su genetski modifikovana jedra stavili u jaja za kloniranje i takvi klonirani embrioni su vraćeni u mačku donora. Time je ona postala surogat-majka sopstvenih klonova.

Koja je uopšte poenta stvaranja kućnih ljubimaca koji mogu poslužiti kao noćna lampa, zapitaćete se. „To su ti bolesni naučnici. Nemaju šta pametnije da rade, pa se igraju Boga“, reći će neki. Međutim, mogućnost usađivanja fluorescentnih osobina u genetski kod životinje je preteča mogućnosti stvaranja životinja sa ljudskim bolestima uzrokovanim genskim poremećajima, kao što su hemofilija, Daunov sindrom, Prader-Vili i Tarnerov sindrom i mnogi drugi, pa će njihovo istraživanje i eksperimentisanje biti neuporedivo lakše.  Tako nešto svakako ima potencijala da bude velika prekretnica u medicini i može spasiti mnogo života u budućnosti.

A pored toga, svetleće mačke štede struju!

EKOSVINJE

Ekosvinja ili, kako je protivnici genetskog inženjeringa zovu, Frankensvinja, je svinja genetski modifikovana u cilju efikasnijeg varenja fosfora. Čemu to? Naime, svinjski izmet je bogat fitatima, jednim od osnovnih oblika skladištenja fosfora kod biljaka. Svinje, kao i svi nepreživari, su nesposobne da svare fitate, pa ga u osnovnom obliku izbacuju putem izmeta koji ljudi kasnije koriste kao đubrivo. U toj situaciji može doći do problema, jer ova materija, ako dospe u vodu, izaziva tzv. „cvetanje vode“ – množenje algi do granice gde one zahvate ogromnu površinu bare ili jezera,  koriste sav kiseonik, sprečavaju svetlost da prođe u dublje delove i time indirektno ubijaju sav živi svet tog ekosistema.

Kako bi se tom krajnje ozbiljnom problemu stalo na put, naučnici su dodali bakteriju E.Coli i deo DNK običnog miša u embrion svinje. Ova modifikacija ima direktan efekat na procesuiranje fosfora kroz probavni trakt svinje – smanjuje prisustvo fitata i fosfora uopše u izmetu za čak 70%. Mora se priznati, ove svinje time zaista zaslužuju epitet „ekološke“.

BILJKE BORCI PROTIV ZAGAĐENJA

Naučnici sa Vašingtonskog univerziteta uspeli su da genetskim inženjeringom stvore topolu koja je u stanju da čisti kontaminirano zemljište tako što preko svog korenskog sistema upija zagađivače iz podzemnih voda, a zatim ih nizom hemijskih reakcija pretvara u bezopasne materije koje skladišti u korenu i lišću ili ih u gasovitom stanju preko pora izbacuje u spoljašnju sredinu.

U laboratorijskim ispitivanjima te modifikovane biljke uspele su da uklone čak 91% trihloretilena (najčešćeg zagađivača podzemnih voda) iz vodenog rastvora. Obične topole uspevaju da izvuku svega 3%. Dobra statistika, mora se priznati.

OTROVNI KUPUS

Otrovni kupus? Ne zvuči baš kao nešto što biste želeli da vidite u svojoj salati. Ipak, nije sve baš tako kako se na prvi pogled čini. Naime, naučnici su nedavno uspeli da gen koji je odgovoran za stvaranje otrova kod škorpija iskombinuju sa kupusom. Zašto? Cilj je da se maksimalno ograniči upotreba pesticida, a da se u isto vreme spreči uništavanje ovog povrća od strane stonoga i sličnih štetočina.

Ovi genetski modifikovani kupusi stvaraju škorpijin otrov dovoljne snage da ubije prosečnu stonogu ili insekta čim zagrize list. Najbolje od svega je to što je ovaj otrov pažljivo sintetisan i promenjen, pa uopšte nije opasan po ljude.

Poenta je – slobodno jedite otrovni kupus! Hm, i dalje ne zvuči baš primamljivo, ali ako naučnici kažu…

Nastavak sledi uskoro…

Predrag Ozmo