Svi smo čuli za kriogensko zamrzavanje, proces stavljanja tela u tečni azot da bi se u nekom trenutku, kada nauka bude bila u mogućnosti da ga ponovo probudi, dala nova šansa za život vlasniku tog tela. Međutim, da li bi boravak od samo nekoliko minuta u kriogenskoj komori mogao da vam poboljša život? Krioterapija preporučuje da izlaganje čitavog tela temperaturi od -120 stepeni na period od tri minuta šokira vaš sistem, čime se aktiviraju hormoni koji umanjuju bol, pojačavaju imunološku reakciju i čak poboljšavaju rezultati u sportu. Metoda je bila rasprostranjena u Istočnoj Evropi, i britanski sportisti su, dok se neki Britanac nije dosetio, putovali u Poljsku da bi dobili tretman oporavka posle velikih napora. Za to postoji objašnjenje koje zvuči logično: krioterapija skuplja molekule u telu i, kada bismo izašli iz hladnoće molekuli bi se širili, pojačavali cirkulaciju čime se umanjuju bol, otoci i upala mišića.

I pored svih navodnih pozitivnih efekata, treba skupiti petlju i ući u komoru na -120C u čarapama, gaćama i kapi. Samo za podsećanje, najniža temperatura ikada je izmerena u Vostok istraživačkoj stanici na Antarktiku i iznosi -89,2C. Temperatura u komori nije smrtonosna za tako kratko vreme jer je vazduh loš provodnik hladnoće, međutim, ako ostanete unutra duže od osam minuta možete tu i da ostanete i da se družite sa Voltom Diznijem.

Novinar koji se zarad iskustva i interesantnog članka podvrgao krioterapiji kaže da, pored opisane užasne hladnoće, tretman nije uticao osvežavajuće na njegovo telo već je samo osećao ogromno olakšanje što je izašao iz komore.

Iako se navode pozitivni efekti na brojne bolesti (reumatizam, osteoporoza, multipla skleroza, hroničan umor, depresija, pa čak se napominje i anti-celulit efekat) vrlo malo ima naučnih dokaza koji bi to poduprli. Koliko znam kod nas ne postoje takve komore, pa ako ste zainteresovani sačekajte tradicionalno plivanje za Bogojavljenski krst i siguran sam da ćete postići slične rezultate.