Zašto je došlo do eksplozije i požara na Deepwater Horizon naftnoj platformi?

Prema izveštaju BP (British Petroleum) nesreća je počela „otkazom sistema koji upravlja izvorom“. Izgubljena je kontrola nad pritiskom tečnosti u izvoru, a uređaj koji bi trebalo automatski da zatvori izvor u slučaju gubitka kontrole je zakazao. Nafta je počela da ističe nekontrolisano, zapalila se i izazvala niz eksplozija.

Koliko ljudi je poginulo?

Jedanaestoro.

Zašto je bilo potrebno toliko vremena da se zaustavi isticanje nafte?

10 različitih tehnika za zatvaranje izvora je pokušano. Sve su bile neuspešne, dok inženjeri nisu uspeli da zatvore sigurnosni poklopac što im je dalo vremena da upumpaju mulj i cement u izvor i tako smanje pritisak. Na taj način su i uspeli da zapečate sve puteve nafte iz izvora zauvek. Nafta je počela da ističe 20.aprila, izvor je zatvoren 15.jula a konačno zapečaćen tek 19.septembra 2010.godine.

Kolika je površina obuhvaćena naftnom mrljom?

Zavisi koga pitate. BP je unajmio kompaniju koja će proceniti ugroženu površinu i dati predloge za čišćenje. Po njihovim procenama oko 1.500 kilometara obale je pogođeno ovom nesrećom,  a na oko 320 kilometara obale su nađene velike štete od nafte. Međutim, tim sa Džordžija univerziteta veruje da još mnogo nafte pliva ispod vodene površine (što umnogome otežava njeno čišćenje). Oni su otkrili debeo sloj nafte i mrtve organizme na površini od 7.500 kvadratnih kilometara okeanskog dna. Neki drugi stručnjaci tvrde da su razne organizacije uzimale uzorke sa dna sa velike površine i da nisu potvrdili navode tima iz Džordžije.

Da li su sigurnosni standardi BP bili adekvatni?

Ne. Prema konačnom izveštaju nesreće, postojala je mogućnost da se ona izbegne da su pravila i procedure bile poštovane. U ovom nezavisnom izveštaju takođe piše da je naftna mrlja posledica niza veoma loše analiziranih signala i otkaza rada, pogrešnih odluka, komunikacije i organizacionih procesa. Utvrđeno je da je BP znao za problem sa uređajem za automatsko zatvaranje izvora u slučaju nesreće, ali nije urađeno ništa da bi se popravio.

Koliko je ova nesreća koštala BP?

Najnovija procena troškova iznosi skoro 40 milijardi dolara. Naftna mrlja je privremeno zbrisala polovinu vrednosti kompanije. Tehnički savetnik za čišćenje obale tvrdi da operacija čišćenja dnevno košta nekoliko miliona dolara. BP je napravio fond u vrednosti od 20 milijardi dolara za kompenzaciju ljudima i kompanijama koje su pogođene naftnom mrljom. Za sada je isplaćeno oko 3.8 milijardi za više od pola miliona zahteva.

Kako je čišćena mrlja?

Skoro jedna četvrtina nafte je isparila ili se rastvorila; 17% nafte je usisano iz polomljene cevi; 16% je hemijski izdvojeno uz pomoć 8 miliona litara hemijskih preparata; još 13% se prirodno izdvojilo; 5% je spaljeno (11.000 barela dnevno) i 3% je pokupljeno sa površine. Inače, čišćenje se još uvek odvija, a konkretnih rokova za završetak nema osim nekih naznaka da će se to teško desiti pre 2012.godine.

Kakav je uticaj mrlje na ptice i morski svet?

Pokazatelji govore da naftna mrlja nije uticala toliko katastrofalno kako se predviđalo. Zna se da je pronađeno preko 6000 mrtvih ptica i 600 mrtvih kornjača, mada se smatra da naftna mrlja nije uzrok svim uginućima. 153 mrtva delfina je pronađeno nasukano na obalu širom zaliva, a tek treba da se proceni da li je nesreća uzrok njihove smrti. Iscrpno istraživanje morskog dna još uvek nije završeno.

Izvor: Guardian