Posle prošlogodišnjeg nuklearnog akcidenta u Fukušimi, stanovnici obližnjeg grada Okuma su brzo evakuisani sa obećanjima da će se vratiti kućama čim nivo radijacije bude na bezbednom nivou. Međutim, akcija čišćenja nije uspela pa je zajedno sa strahom od ponovnog curenja iz reaktora situacija naterala zvaničnike da priznaju da će biti potrebno da prođe najmanje decenija da bi se grad ponovo naselio.

National geographic

Sve je više pesimista među izbeglicama i povratak deluje kao nešto veoma daleko. Stariji građani očekuju da će im pre smrt zakucati na vrata nego što će dobiti vest o povratku. Takva osećanja deli 159.000 ljudi pobeglih iz svojih gradova posle zemljotresa i cunamija koji su doveli do najveće nuklearne katastrofe posle Černobila. Prvo uveravani da akcident nije toliko opasan, pa ohrabrivani naporima vlade da dekontaminira područje, najzad shvataju da će proći decenije, a možda i generacije pre nego što njihov grad bude vraćen u stanje pre nesreće.

Gradonačelnik Watanabe je odmah napravio plan povratka izbeglica, pa je prvi korak bio naseljavanje malog dela grada u kome je nivo radijacije bio relativno mali. Odatle je trebalo lagano vršiti dekontaminaciju ostatka grada i naseljavati ulicu po ulicu. Ovaj plan je dobio i podršku jer je Watanabe reizabran za gradonačelnika u kampanji protiv čoveka čija je ideja bila izgradnja novog naselja na sigurnijoj lokaciji. Ministarstvo je odvojilo za program dekontaminacije 4.8 milijardi dolara samo za 2012.godinu. Nažalost, napori da se u Okumi smanji radijacija nisu urodili plodom. Pre mesec dana je ministarstvo životne sredine odlučilo da napravi u Okumi devet privremenih skladišta za prašinu i otpatke od čišćenja pa nije ni čudo da samo 11% anketiranih želi da se vrati nazad. 45% nema nameru nikada da se vrati zbog straha od radijacije.

NY Times

Koliko je još potrebno ovakvih priča da bi se konačno odustalo od nuklearne energije ili bar od priče o njoj kao najsigurnijoj i najčistijoj energiji.

Izvor: NYTimes