Savamala, decenijama unazad zanemarivana, od pre nekoliko godina postala je prepoznatljiva kao urbana kulturna četvrt srpske prestonice. Međutim, da li će se revitalizacija ovog dela Beograda nastaviti i na koji način sada je postalo neizvesno zbog „Beograda na vodi“.

Sagovornici Tanjuga saglasni su da je važno otpočeti dijalog sa predstavnicima projekta „Beograd na vodi“ i očekuju da će oni uvažiti ono što grupa kreativnih preduzetnika radi u Savamali.

Pomoćnik predsednika Opštine Savski venac Nemanja Petrović kaže za Tanjug da nije siguran kako će će se proces revitalizaije Savamale nastaviti.

„Sa projektom Beograda na vodi ni nama nije baš najjasnije šta će se dogoditi sa delom Savamale i od toga u mnogome zavisi šta će se dalje događati, jer je veliki deo sadržaja koji čine Savamalu takvom kakva jeste vezan za ulicu Braće Krsmanović“, naveo je Petrović.

On je podsetio da se u toj ulici nalaze Kulturni centar Grad, Mikser House, kao i druga mesta koja bitno utiču na publiku, kao i na druge organizacije koje su odabrale da u Savamali otpočnu svoj život.

Upitan da li postoji mehanizam da se opština uključi u dijalog sa predstavnicima Savamale i „Beograda na vodi“, Petrović je odgovorio da bi to bilo poželjno, ali da za sada to ne postoji.

„Mislim da je bitno da postoji neka vrsta komunikacije između ljudi koji su na terenu i ljudi koji, na kraju krajeva, odlučuju o tome kako će to da izgleda i čemu će da služi“, rekao je on.

Kako je podsetio, proces revitalizacije počeo je pre pet-šest godina, otvaranjem Kulturnog centra Grad, i nastavio se drugim inicijativama.

„Pokazalo se da smo ipak u stanju da ponudimo nešto drugo i da sa nekim drugim licem izađemo u svet, i sve nas je iznenadila uspešnost jedne lokalne priče – gde se sve čulo i gde se sve priča o tome šta se događa u Savamali“, dodao je Petrović.

Izvršni direktor Mikser House-a Ivan Lalić isiče da se Savamala već ozbiljno tretira kao jedna kreativna četvrt, četvrt kulture, o čemu je, kako se pohvalio, nedavno reportažu napravio i CNN.

Lalić projekat revitalizacije Savamale vidi kao “prijatan i produktivni spontanitet” i kaže da će se on vrlo brzo pretvoriti u jedan organizovani entitet koji će komunicirati sa Gradom, sa Turističkom organizacijom Srbije, sa svima sa kojima treba, pa i sa “Beogradom na vodi” koji im je „tu preko puta“ i sa kojim se dovoljno ne poznaju.

On je izrazio uverenje da će i “Beograd na vodi” prepoznati značaj dostignuća keativnih preduzetnika koji su započeli revitalizaciju Savamale, i nemaju baš neku vezu sa državom, i da će svi zajedno napraviti bolji i lepši Beograd.

„Često se našalim i kažem da smo mi privatne firme koje rade javni posao i mislimo da radimo to dobro, od brendiranja kvarta, preko sređenih fasada i parkova…“, dodao je Lalić.

Kako je istakao, sa druge strane oni očekuju da im neko malo pomogne i da nemaju nesporazume da će „Beograd na vodi“ uvažiti ovo što rade. Taj dijalog mora da krene, ako ne krene mislim da to nije nikome u interesu, podvukao je Lalić.

Milena Berić iz Gete instituta od početka je uključena u projekat revitalizacije Savamale, gde se u nekada zapuštenim, praznim, oronulim objektima, danas održavaju koncerti, izložbe, pozorišne predstave, koncerti, tribine…

Ona je podsetila da su primenom “bottom up” rešenja, odnosno intervencije u prostoru u Savamali, po ugledu na četvrti u Berlinu i Njujorku nastali Mikser, Urbani inkubator, Gete institut, Kulturni centar Grad i drugi slični objekti.

Berić kaže da je zadovoljna time što se desio “Beograd na vodi” i da je svaka investicija i svako bavljenje gradom, ali po meri stanovništva, poželjno.

„Na koji način, to je sasvim druga priča. I ono što očekuje projekte koji se trenutno realizuju na prostoru Savemale je njihova modifikacija u nešto drugo“, istakla je ona.

Više na B92