Gamzigradska Banja,05.jun 2012.  CEDEF je povodom 5. juna Svetskog dana zaštite životne sredine po drugi put organizovao međunarodnu konferenciju na temu mini hidroelektrana. Skup je izazvao veliko interesovanje stručne i šire javnosti zbog izuzetnog značaja koji hidroenergija ima za ekonomski rast i razvoj Srbije i regiona. Veća upotreba obnovljivih izvora energije i povećanje investicija u ”zelenu” ekonomiju za Srbiju bi značilo otvaranje velikog broja novih radnih mesta, smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i manji spoljnotrgovinski deficit. Na Skupu je istaknuto da se u Srbiji trenutno iskorišćava svega 62 % hidro potencijala za velike hidroelektrane dok  se preostali neiskorišćeni potencijal nalazi u malim hidroelektranama. Danas je u pogonu samo 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,654 MW i godišnje proizvodnje od 150 GWh, što predstavlja svega 6% ukupnog procenjenog potencijala minihidroelektrana.

Kako bi se stimulisala veća upotreba hidroenergije i prevazišli problemi sa kojima se susreću investitori Ministarstvo je Uredbom o podsticaju proizvodnje električne energije krajem 2009. godine propisalo Feed-in tarife u iznosu od 7.8 do 9.7 evrocenti/kWh uz ugovornu obavezu za povlašćenog proizvođača u periodu od 12 godina. Od 2010. godine, svi proizvođači električne energije u malim hiodroelektranama do 10 MW imaju pravo da budu povlašćeni  proizvođači električne energije.

Energoprojekt-Hidroinženjering, u saradnji sa Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi” izradio je pre 20 godina „Katastar malih HE na teritoriji Srbije van SAP”. Po tom katastru ukupna instalisana snaga bi iznosila 443MW, sa godišnjom proizvodnjom od 1.55TWh, odnosno energijom vrednom oko 47 miliona dolara.

Na konferenciji je prisustvovalo preko 200 predstavnika vlade, lokalnih i regionalnih uprava i samouprava, velikog broja javnih i privatnih kompanija, kao i predstavnika finansijskih institucija. Stručnoj i široj javnosti su, pored uredbi i regulativa, predstavljeni  i primeri dobre prakse, iskustva i efekti rada dosadašnjih mini hidroelektrana, kao i mogućnosti finansiranja projekata izgradnje mini hidroelektrana.

„Srbija je bogata brdsko planinskim vodotokovima koji su pogodni za izgradnju mini hidroelektrana. Značaj mini hidroelektrana u energetskom smislu nije tako veliki, ali je strateški značaj mnogo veći, kako sa stanovišta sigurnosti snabdevanja električnom energijom lokalnih potrošača, tako još više sa stanovišta zapošljavanja domaćih kapaciteta za proizvodnju opreme i izvođenje radova. Tako bi se pored pozitivnih socijalno ekonomskih efekata ostvarila i ušteda oko 52 miliona dolara“, istakla je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEFa.