Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine biće uveden takozvan budžetski fond za zaštitu životne sredine, odnosno račun u budžetu namenjen isključivo za tu oblast, najavila je danas ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.

mihajlovicka3

“Račun u budžetu za životnu sredinu nije institucionalno rešenje i razlikovaće se od nekadašnjeg Fonda za zaštitu životne sredine, jer neće imati ni upravni odbor ni direktora i neće predstavljati ministarstvo u ministarstvu”, rekla je ona na devetoj konferenciji “Životna sredina ka Evropi”, u Privrednoj komori Srbije.

Mihajlovićeva je istakla da je takav budžetski račun neophodan Srbiji i navela da se još uvek razmatra način na koji će biti punjen, odnosno da li će to biti novcem iz budžeta, kroz donacije, povoljne kredite ili na neki drugi način.

Ona nije mogla da precizira da li će se fond puniti sredstvima od ekoloških taksi, jer je rad na izmenama zakona u toku.

“Kao što smo u Zakonu o racionalnoj upotrebi energije predvideli postojanje budžetskog fonda za energetsku efikasnost, tako bi se i u budžetskom računu za zaštitu životne sredine znalo odakle novac dolazi i na koje projekte se troši”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je izrazila nadu da bi budžetski račun za ekologiju mogao biti operativan već od naredne godine, poput budžetskog Fonda za energetsku efikasnost koji počinje da funkcioniše od januara 2014.

Ministarka je najavila da će do početka leta biti završene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom, koji će pre parlamentarne biti na i na javnoj raspravi.

“Ne želimo da se ovako bitni zakoni usvajaju po hitnom postupku”, rekla je Mihajlovićeva i dodala da se radi i na redefinisanju Strategije upravljanja otpadom, koje pored ostalog treba da odgovori koliki broj regionalnih deponija je potreban Srbiji i na koji način da se broj zaposlenih u reciklažnoj industriji, sa sadašnjih 15.000, poveća.

Kao tri priporiteta u zaštiti životne sredine Srbije ona je navela stvaranje bolje politike upravljanja otpadom, pospešivanje reciklažne industrije i rešavanje ekoloških “crnih rupa” poput Velikog bačkog kanala, Rudarsko-topioničarskog basena Bor i pančevačke industrije.

“U poslednjih 10 godina mnogo više se pričalo nego što se radilo na rešavanju ekoloških problema”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je istakla da će država intenzivno raditi na podizanju ekološke svesti gradjana, navodeći da je upravo manjak osvešćenosti uzrok postojanja više od 3.500 divljih deponija u zemlji.

Izvor: Zelena Srbija