Metan je „onaj drugi“ gas sa efektom staklene bašte i već je uobičajeno izostavljen iz javnih debata o klimatskim promenama – zato što je priča o ugljen-dioksidu dominantna. On čini mali deo (1,77 čestica na milion – ppm) u odnosu na ugljen-dioksid (380 ppm), ali jeste značajna komponenta efekta staklene bašte. Molekuli metana apsorbuju 20-30 puta veću količinu infracrvene energije od ugljen-dioksida i njihovo učešće u efektu staklene bašte je 18%(metan)  i 63% (ugljen dioksid).

Ako se na ovaj njegov potencijal doda činjenica da ima kratak životni vek u atmosferi od 9-12 godina (u odnosu na 100 godina od CO2) može se shvatiti zašto bi smanjenje emisije metana imalo smisla.

Već su učinjeni manji napori da se smanji ljudski izvori emisije metana:

–          U Velikoj Britaniji se radi na boljem odlaganju otpada da bi se smanjile emisije iz deponija i naučnici istražuju promenu ishrane za krave i ovce da bi se smanjio doprinos poljoprivrede gasovima sa efektom staklene bašte.

–          Što se tiče uzgoja pirinča, emisija može da se smanji upravljanjem navodnjavanja (smanjenjem nivoa vode upola za vreme rasta)

–          Emisija gasa rudarske industrije može biti zaustavljena i Rusija je značajno smanjila nivo metana od devedesetih godina popravkom rupa kroz koji je gas curio i unapređenje infrastrukture cevovoda.

Prirodni izvori globalnih emisija metana su: močvare, aktivnost termita i okeani.

Izvori koji su posledica čovekove aktivnosti su: stoka, uzgoj pirinča, odlaganje otpada, vađenje uglja, distribucija prirodnog gasa, sagorevanje biomase.

Veliki problem sa metanom je taj da je veći deo emisije ne dolazi od čoveka. Glavni prirodni izvor su močvare sa otprilike 30% od ukupne količine emisije metana i ta emisija je prouzrokovana razlaganjem organske materije koje vrše bakterije u odsustvu kiseonika. Za taj problem naučnici još uvek nemaju izvodljivo rešenje.

Ako se skoncentrišemo na ljudske izvore, kao i za ugljen-dioksid, i tu postoji put kojim treba da idemo ako želimo još da smanjimo nivo metana. Međutim, da li želimo svi da postanemo vegetarijanci? Da li bismo pristali da jedemo genetski modifikovan pirinač koji ne proizvodi metan? Ne verujem, možda će odluka ipak biti da se isuše močvare.