Prvi grad na svetu koji će imati nultu emisiju ugljen-dioksida će biti sagrađen u Abu Dabiju i dizajniran je tako da u njemu neće biti automobila i nebodera a energija će biti dobijana od Sunca. Naftom bogati Ujedinjeni Arapski Emirati su poslednje mesto za koje biste očekivali da će naučiti lekciju o životu sa malom emisijom ugljen-dioksida, ali eko-grad u nastajanju, Masdar, bi mogao da deli lekcije ostatku sveta.

Na prvi pogled, izgoreli pejzaž Abu Dabija izgleda kao najluđe mesto da se sagradi bilo kakav, a kamoli održivi grad. Negostoljubivi teren govori da je jedini način da se ovde preživi, onaj sa maksimalnom podrškom tehnologije, nalik na život na mesecu.

Ono što je genijalno u Masdaru je –naravno, ako bude funkcionisalo – kombinacija tehnologije 21.veka i tradicionalne pustinjske arhitekture koja će doneti komfor nulte emisije. A trenutno se gradi. Masdar će biti dom za oko 50.000 ljudi, najmanje 1.000 firmi i univerzitet. Dizajnirali su ga britanske arhitekte Foster i partneri, ali vladar Abu Dabija, Šeik Kalifa bin Zajed Al Nahian, sve plaća. A koštaće između 15 i 30 milijardi dolara. Arhitekte će pretvoriti najveću pretnju u pustinji – sunce – u najveće preimućstvo ovog grada. Izgradili su najveću solarnu farmu na Bliskom Istoku da bi snabdeli grad energijom i ublažili neizbežno sagorevanje fosilnih goriva. Takođe im je dozvoljeno da eksperimentišu. Jedan projekat je predložio postavljanje kružnog polja ogledala na zemlji, tako da sva budu usmerena ka kuli u sredini. Zauzvrat, dobijaju odbijeni usmereni zrak širok oko jedan metar i sa njim jaku toplotu.

Brzi građevinski rast koji se desio u Emiratima je plaćen naftom i omogućen klima uređajima koji takođe zavise od nafte koja hrani njihov nezasit apetit za energijom. Međutim, Masdar će morati da bude i ohlađen i bez emisije štetnih gasova. Deo rešenja postaje očigledan čim zakoračite u grad.  A u grad stvarno „zakoračite“ jer je opasan zidinama. Za razliku od širenja Dubaia ili Abu Dabija, Masdar je kompaktan poput drevnih arapskih gradova. Ulice su uske pa zgrade prave senku jedna drugoj, a zidovi i krovovi zgrada imaju svoj mali udeo u zaštiti od vrućine. Zidovi su presvučeni paravanima koji izgledaju kao mreže od terakote. Oni zadržavaju sunce van kuća ali puštaju povetarac unutra. Da bi se podstakao povetarac, sagrađene su vetrenjače koje prave promaju kroz ulice bez korišćenja energije. Masdar će ipak koristiti struju za aparate, klima uređaje i, što je najbitnije, za desalinizaciju morske vode ali, kada je u pitanju struja, grad ima jednostavnu mantru: „Koristiti energiju samo kad smo iscrpli mogućnosti dizajna.“

Obični automobili moraju da se ostave na gradskim kapijama i tu možete da birate između najstarijih i najnovijih načina transporta. Ulice su zamišljene kao pešačke zone i planeri su se potrudili da grad bude kompaktan i naklonjen pešacima. Ako se umorite, spustite se jedan nivo niže i vozite se Ličnim Brzim Tranzitom ili podautomobilima. Ovim vozilima koja se kreću bez vozača upravljaju magnetski senzori koji se napajaju solarnom energijom, i zaustavljaju se automatski kad naiđu na prepreku. Programirani su da idu tamo gde poželite.

Na vrhu vetrenjače, postojaće znak koji će iskazivati pravu gradsku potrošnju energije: crveno za previše, plavo za taman kako treba. Biće na visini od 45m i biće vidljiva sa velike daljine, tako da kada Masdar bude završen za pet do deset godina, znaćemo vrlo dobro ako se bude prikazalo crveno.