Meteorolozi su, po naredbi kapetana, tog dana kao i svakog drugog vršili merenja izvan broda. Pored njih nekoliko mornara je pravilo drvenu kolibu. Promrzlih prstiju udarali su eksere i proklinjali sudbinu svako na svom jeziku, doduše tiho jer je pored njih stajao kapetan. Sa palube im je odgovarala druga ekipa, malo glasnija, koja je donosila sneg i istovarivala na palubu. Da li ima blesavijeg posla od ovog koji sad radimo? Možda ćemo umesto uglja da ložimo sneg. Pre bih sada išao peške do svoje Norveške, nego da slušam ovog… ludaka i da radim ove besmislice. Samo vi donosite sneg, vikao je kao da ih je čuo de Gerlaš, ovde nećete naći bolju izolaciju od snega. Izolacija ti u dupetu, promrljao je Tolefsen, jedan od najstarijih mornara na brodu. Osim koraka otežalih od snega i dasaka, ništa nije remetilo ravnotežu broda, i kao na kopnu sedeli su u kabini i pričali norveški potporučnik Roald Amundsen i Amerikanac, doktor Frederik Kuk.
- Pa, doktore Kuk, kakve su vaše prognoze za ovu našu situaciju?
- Ne piše nam se dobro, Amundsene. Nemamo dovoljno zaliha za celu zimu. Skorbut će nas uništiti.
- De Gerlaš nije razmišljao o tome kada nas je zaglavio ovde.
- Gde se tačno nalazimo, Amundsene?
- U moru nazvanom po onom Nemcu, fon Belinghauzenu.
- Ne volim kada ljudi nazivaju po sebi ostrva, mora, planine. Izgleda kao da su ih oni stvorili. Pronašli su ih, pa šta. Kad-tad bi neko naleteo na ovo more, vetar bi ga naneo, otvorio bi se procep u ledu. Eto, on je bio ovde samo, koliko, mesec dana? A mi ćemo biti najmanje šest meseci. Mogli bismo mi nazvati naš budući dom po nama. Gerlašovo more. Voleo bi on to, siguran sam.
- A ono ostrvo koje smo nazvali po jadnom Vinkeu?
- Da, ali mi smo ga nazvali po njemu, to je bitna razlika. Sećate li se njegovog vriska one olujne noći?
- Naravno da se sećam, doktore Kuk, pa bio sam i ja ovde.
- Oluja nas klati poput grančica, vetar udara kao da ima pesnice, a usred toga Vinke želi da oslobodi zapušene rupe za odliv vode na palubi. To može da uradi samo mlad čovek. Onaj koji ne razmišlja o hladnoći, riziku i posledicama, već bezglavo uleće u vrtlog između života i smrti, i naravno pada na pogrešnu stranu.
- Ne mora uvek tako da završi nečija požrtvovanost. Smisao ljudskosti bi se veoma drmusao kada bi tako bilo. Pa, prisetite se Lekoana. Vi ste mi pričali.
- Da, tražio je da ga spustimo do nesrećnika da bi pokušao da mu doda kanap. Ali, Amundsene, nije uspeo da spase Vinkea a zamalo je sam izgubio život! Shvatate li razliku između hrabrosti i nedostatka mehanizma koji će na razmišljanje utrošiti makar sekundu pre nego što se izda naredba rukama i nogama. Star čovek to ne bi uradio. Njemu bi trebalo nekoliko sekundi samo da shvati čitavu situaciju. Pa još nekoliko da donese odluku. A tada bi već bilo kasno.
- Ali ni vi, doktore, niste star čovek. Zar to ne znači da biste ipak postupili kao Vinke i Lekoan?
- Ne, Amundsene. Doktori ostare pre vremena.
nastaviće se…
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
O komentara na "Ledeni lavirint 9.deo"
Dajte komentar!