Novosađanin Veljko Milković dobio je nagradu „Enerdži glob“ za „samogrejnu ekološku kuću“, kao najbolju inovaciju iz Srbije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ova istoimena međunarodna fondacija, sa sedištem u Austriji, od 1999. godine dodeljuje priznanja za očuvanje životne sredine u svetu, a Milkovićeva inovacija odnosi se na upotrebu solarne energije u arhitekturi i izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.

Koncept „samogrejne ekološke kuće“, baziran na upotrebi reflektujućih površina oko prozora za pojačavanje solarnog dobitka na objektima sa zemljanom zaštitom, omogućava uštede u grejanju do 85 odsto, hlađenju 100 odsto, osvetljenju oko 30 odsto i građevinskom materijalu od 18 do 40 odsto. Ovo je jedina kuća kod koje se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije!

– Ova ekološka kuća, takozvana solarna zemunica, umesto klasičnog krova ima zemljanu oblogu, koja štiti objekat od niskih zimskih i visokih letnjih temperatura, a zidove od erozije. Ne zahteva nikakvu instalaciju etažnog grejanja, pa samim tim ni pomoćne prostorije za kotao ili ogrev. Nisu joj potrebni ni duboki temelji, gromobranske instalacije, oluci, tri spoljne fasade, znatne grejne instalacije i rashladni sistemi. S pravom nosi epitet ekološka, jer ne oduzima zelenu površinu i ne zagađuje životnu sredinu, jer ne troši gorivo za ogrev – objašnjava Milković.

Ako se uporede troškovi grejanja u jednospratnoj ekološkoj kući površine 120 kvadrata sa isto tolikom klasičnom, godišnji utrošak energije je pet puta manji. Uključujući i troškove za korišćenje klima-uređaja, prostom računicom dolazi se do toga da je ukupna razlika utrošene energije u korist solarne zemunice oko 1.300 evra godišnje. To, opet, znači da bi u periodu od 40 godina ekološka kuća sigurno uštedela više od 52.000 evra i isplatila samu sebe!

– Pored deset puta nižih troškova održavanja i nekoliko puta dužeg veka trajanja, ova kuća ima i druge, ne manje značajne prednosti. Zemljani sloj štiti od spoljnih elektromagnetnih zračenja, buke i vibracija, a okruženje zelenilom produžava životni vek stanara. Povećana je, takođe, i sigurnost u slučaju zemljotresa, olujnih vetrova pa i ratova – ističe naš sagovornik.

Novosadski pronalazač Veljko Milković koncept samogrejne ekološke kuće razvijao je skoro tri decenije, a inspiracija mu je bilo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja napravljen je još 1979. godine, a poslednja patentna prijava sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje 2007. godine. Projekat je učestvovao na naučnim skupovima i konferencijama u Milanu 1995, Nagoji 1996. i Rimu 2010. godine.

Do sada je po ovom konceptu (sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama) izgrađeno desetak – četiri u Novom Sadu, Somboru, Zaječaru, Ljigu… Najveća kuća, koju je projektovao njen vlasnik diplomirani inženjer Aleksandar Nikolić iz Novog Sada, završena je 1994. godine.

Za pronalazak samogrejne kuće i inovacije u oblasti ekologije i energetike Veljko Milković je 2003. godine dobio najviše priznanje svog rodnog grada – Novembarsku povelju Novog Sada. Prošle godine ovaj patent bio je proglašen i za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.

Samogrejna ekološka kuća - pročelje okrenuto severu

——————————————-

Prozori okrenuti ka jugu

Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina – sjajnih aluminijumskih folija postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira radi povećanja količine sunčeve toplote koja uđe u kuću, a što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod klasične gradnje. Sve ostale specifičnosti proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalno iskorišćenje i zadržavanje besplatne energije, a otuda i glavna pretpostavka da kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem, a svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu.

Miroljub Mijušković – Politika