„Sprečiti kolaps ljudske civilizacije zahteva celokupnu transformaciju dominantnih kulturalnih šablona. Ova promena bi odbacila konzumerizam…i uspostavila na njegovo mesto novi okvir koji bi se zasnivao na održivosti“, tvrdi izveštaj Stanje sveta 2010. renomiranog Worldwatch instituta.

„Navike koje su čvrsto ustaljene – od toga gde ljudi žive do toga šta jedu – će morati da budu zamenjene i u mnogim slučajevima pojednostavljene i minimalizovane… Iz Zemljine perspektive, američki ili čak i evropski način života jednostavno nije održiv.“

dečija korpa

Skoro sedam milijardi ljudi zahteva sve veće količine materijalnih resursa i na taj način desetkuju najbogatije svetske ekosisteme i izbacuju milijarde tona gasova u atmosferu. I bilo koje akcije svetskih vlada su osuđene na propast sve dok se ljudi sami ne vrate bazičnom načinu života, zaključuje izveštaj – i preporučuje npr. pozajmljivanje knjiga i igračaka iz biblioteka umesto kupovine, putovanje javnim prevozom a ne automobilima, uzgajanje hrane u javnim baštama. Povrh toga, svi proizvodi bi trebalo da se prave da mnogo duže traju i da mogu potpuno da se recikliraju.

Potrebna je seizmička promena u razmišljanju, kaže Erik Asadurian, direktor projekta: „Menjanje politike i tehnologije dok nam se kultura fokusira na potrošnji i rastu ne može nas daleko odvesti. Za napredak u budućnosti, ljudsko društvo mora da promeni svoju kulturu tako da održivost postane pravilo.“

Međutim, izveštaj je napao dr Beni Pejser, direktor Global Warming Policy Foundation. „Moramo da se suočimo sa činjenicom da će do 2050. Kina i Indija zajedno imati oko tri milijarde ljudi. Do tada, većina Kineza i Indijaca će prihvatiti urbani način života. To čini zahteve za radikalnim smanjenjima konzumerizma i emisije ugljen dioksida potpuno nerealnim.“

Ljude treba ubediti u dobrobit zauzdavanja klimatskih promena, a ne davati „defetističke prognoze i scenarije smaka sveta“, navodi Odeljenje za energiju i klimatske promene Velike Britanije. „Pitanja oko potrošnje nisu toliko vezana za njenu stopu, već za činjenicu da se pun uticaj okruženja još uvek u potpunosti ne oseća u onome što konzumiramo… sve dok taj uticaj ne bude suštinski, potrebno je da menjamo ponašanje i proizvodne metode“.

Preuzeto od The independent

Možda bi vam bilo interesantno i:

1. Globalna akcija protiv klimatskih promena i u Srbiji
2. Šta sve mogu da budu posledice globalnog zagrevanja
3. Oblast klimatskih promena jedan od prioriteta Srbije na putu evropskih integracija
4. Demonstracije oko kongresnog centra završene
5. Ova godina najtoplija od 1880.