U zavisnosti od sata u kom ste slušali vesti pregovorima o klimatskim promenama, mogli ste da čujete da su oni „ispali sa koloseka“ ili „su se vratili na pravi put“ ili „stagniraju“ ili „lagano napreduju“. Izgleda da su jedini koji stvarno razumeju šta se dešava ljudi iz ekipe kompjuterskih stručnjaka koji se nazivaju Climate Interactive. Njihov softver govori u brojkama, a na kraju – brojke se jedino i računaju.
Prva brojka koju treba znati je: 350. Već dve godine unazad naučnici govore kako je to maksimalna količina ugljen dioksida koju možemo imati u atmosferi, merena u milionitim delovima (ppm – parts per million). Trenutno smo iznad sigurne zone, negde oko 390 ppm. Krajem oktobra je širom sveta održano 5200 demonstracija u 181 zemlji i sve su vrtele oko broja 350.
Drugi broj: 100. Otprilike toliko država podržava ciljnu cifru 350 u Kopenhagenu. To je više od polovine prisutnih nacija, međutim to su male i siromašne zemlje.
Treći broj: 4%. Toliko SAD predlažu da smanje svoju emisiju štetnih gasova u odnosu na nivo iz 1990., i to do 2020. godine. Naičnici tvrde da bi razvijene zemlje trebalo da smanje najmanje 40% da bi se vratili na nivo 350. Sve bogate zemlje se trude da urade što je moguće manje i da dođu do nekakvog dogovora iza kog bi mogli kasnije da se sakriju.
Četvrti broj je i najvažniji. Kada su ljudi iz Climate Interactive-a ubacili u softver sva obećanja koja su data dosad u Kopenhagenu, on im je odmah izbacivao cifru ugljen dioksida koja proizlazi iz tih dogovora. Poslednje rezultat koji su dobili je da će do 2100.godine koncentracija ugljen dioksida biti 770. To jest, živećemo u paklu, ili bar na mestu sa sličnom temperaturom.
Preuzeto iz Guardiana.