Na barem tri mesta u Srbiji eksploatacija šljunka i peska uticala je na oštećenje nasipa i povećanje posledica prošlogodišnjih poplava.

U okolini Loznice, novinari CINS-a su svedočili izbrazdanom zemljištu, divljim deponijama i rupama ispunjenim vodom koje su nastale kopanjem šljunka. Bez obzira na to da li je reč o legalnoj ili nelegalnoj eksploataciji, teren se retko sanira.
„Pored korita se kupuju njive od privatnika za ribnjake i onda se to eksploatiše i posle tu nama ostaje voda i močvare, komarci, žabe i zmije“, kaže Vojin Jančić, predsednik MZ Jelav.

Milan Veselinović, predsednik susedne MZ Lipnički Šor, kaže da su šljunkari pre poplava meštanima plaćali i više od 100 evra po aru obradive zemlje. Dodaje da kopači „ogromne prostore koje iskopaju sastave s Drinom“ i približe je naseljima, što je omogućilo lakši prodor vode i povećalo štetu tokom poplava.

  • Reke

Saglasnost za eksploataciju u rekama i priobalju izdaje Republička direkcija za vode, odnosno pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu Vojvodine i grad Beograd. Kontrolu vrše vodni inspektori.

Ukoliko se eksploatiše prekomerno ili nelegalno, može doći do brojnih posledica poput promene toka reke, spuštanja korita, ugrožavanja mostova, pomora ribe ili poteškoća u vodosnabdevanju.

Ljiljana Anđelić, načelnica Vodne inspekcije Direkcije za vode, kaže da je problem to što nisu do kraja određene granice vodnog zemljišta, odnosno što nije uvek jasno da li se uz reku nalazi vodno ili poljoprivredno zemljište – za čiju kontrolu su nadležni poljoprivredni inspektori.

  • Nelegalno kopanje

Oni koji vrše eksploataciju imaju obavezu da teren vrate u prvobitno stanje, ali inspektori kažu da je nemoguće utvrditi ko je kopao kada je reč o nelegalnoj eksploataciji i da moraju zateći nekoga da krši propise kako bi izrekli kazne.

  • Oslabili nasipe

Komunalna policija u Kruševcu utvrdila je tokom majskih poplava „oštećenje odbrambenog nasipa na Zapadnoj Moravi, gde je došlo do izlivanja veće količine vode“.

Dušan Todorović, koordinator Grupe za vanredne situacije u Kruševcu, kaže da su šljunkari doprineli slabljenju nasipa na više mesta i dodaje da mašine kopaju pored nasipa, ali i da prelaze preko njega.

Na jednoj od lokacija kod Kruševca vodič je novinarima pokazao deo puta uz Moravu koji je voda odnela tokom poplava. Sa obe strane vidljivi su tragovi eksploatacije. Nekoliko stotina metara dalje nalaze se rupe ispunjene vodom i deponije, a put prelazi preko nasipa – jedan deo vodi prema cesti ka Kruševcu, a drugi prema stovarištu šljunka.

Novinari CINS-a su se uverili da nasip prelaze kamioni sa šljunkom, ali i lokalno stanovništvo. Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, kaže da će analize efekata poplava i oštećenja nasipa pokazati da su mnoga oštećenja nastala zbog nekontrolisane eksploatacije.

„Radeći gde im se svidi i na način koji njima odgovara – gde im je najlakše i najjeftinije – oni uništavaju reke“, kaže Branislav Đorđević, član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Izvor: Blic