Tekst: Slobodan Bubnjević

Kao i uvek u danima nakon velikih nesreća, posle razornih poplava koje su pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, počela je potraga za uzročnikom, odnosno onim ko je svojim postupcima ili pak nečinjenjem doveo do katastrofe kakva u ovdašnjim krajevima nije zabeležena otkad se prati hidrološka situacija.

Potraga za krivcem u ovakvim situacijama je sasvim prirodna – nastradalo je više od dvadeset ljudi, hiljade i hiljade građana je ostalo bez kuća i imovine, razoren je Obrenovac, ali i mnogi drugi gradovi i naselja, čitava područja su promenila svoj lik zbog vode i klizišta, uništena je značajna infrastruktura, a ukupna materijalna šteta ima ogromne razmere.

a68d6_471005_obrenovac-novo04foto-reuters-marko-djurica_ff

Uz tako strašne posledice neko jednostavno mora biti kriv.

No, pre nego što upremo prstom u bilo koga ili bilo šta, da li je uopšte tako? Da li podrazumevate da zaista postoji krivac? Ako već niste duboko o tome razmišljali, verovatno je da delite to viđenje – čak i ako do sada to niste izgovorili, napisali na društvenim mrežama ili krenuli u privatni krstaški pohod protiv „odgovornih“, ako ste samo pratili medije i posmatrali šta se dešava, ipak je mala verovatnoća da ste toliko ambivalentni da kažete: „Ne, ovde niko nije kriv, to se prosto događa.“

Moglo bi se diskutovati da li su, bez obzira na to što Srbija ne spada u visokorazvijene države, udobnost modernog života i kakva-takva uređenost sistema iskvarili našu percepciju životnog okruženja do te mere da za svaku prirodnu stihiju odgovorne tražimo isključivo među ljudima. Ovo antropocentrično viđenje zapravo podrazumeva da je famoznu „borbu sa prirodom“ čovek neprikosnoveno dobio i da je  isključena bilo kakva situacija u kojoj bi „priroda“ mogla nadvladati ljudske napore da se zaštite životi i imovina.

Pritom, u ovakav stav o svetu lako je verovati kad živite na području sa tako umerenom klimom kakva je na području Zapadnog Balkana, bez čestih ekstrema, bez pustinja, tornada i ledenih zima, bez previše snažnih zemljotresa, gde najveće nedaće jedni drugima proizvode sami ljudi.

Na drugim mestima nije sasvim tako. Uprkos ne samo tehnološkoj nego i socijalnoj razvijenosti, u drugim delovima sveta se mnogo češće događaju razne prirodne nepogode. Zemljotresi, cunami talasi, uragani i erupcije vulkana dostižu takve razmere da čovek jednostavno ništa ne može da učini. Ti događaji bez sumnje pokazuju kako je pomenuta borba civilizacije sa ćudima planete na kojoj živimo daleko od završene, kao i da Zemlja, ma kako blaga prema životu i njegovim pojavnostima, ne može da se uzme zdravo za gotovo.

Ali, događaji tokom poplava se, ma kako strašni, ipak ne mogu staviti u istu ravan kao superzemljotresi i slične vanvremenske verzije Sudnjeg dana na zemlji. Iz prostog razloga što se (ili bar u većoj meri) mogu zaustaviti.

Kako god, širom Balkana, opšta potraga za odgovornim za izazivanje majskih događaja traje. U medijima vidimo da je spisak osumnjičenih zaista dug – nominovani su Bog, Vlada i štabovi za vanredne situacije, vladajuća stranka, zatim opozicija i lideri lokalnih samouprava, potom pobednica ovogodišnjeg takmičenja Evrovizije, kao i čitav narod sa svojim gresima, policija, vojska, vodoprivredna preduzeća, meteorolozi i RHMZS (koji su jedini bez sumnje potpuno nevini). Neizbežno, okrivljen je i HARP, antene i zavera Sjedinjenih Američkih Država.

Međutim, bez šale i bez obzira na to da li će istrage koje su u toku zaista pokazati da je neko od pomenutih uradio nešto što nije trebalo i da su stvari mogle proći sa mnogo manje štete i posledica, na dugoj listi potencijalnih uzročnika gotovo da se i ne pominje verovatno najodgovorniji. Ironija je da je javnost u Srbiji toliko duboko nezainteresovana za ovog krivca da ni tako strašna nedaća nije skrenula malo više pažnje na njega.

A zaboravljeni, potencijalni krivac su – klimatske promene.

Naime, intenzitet ciklona nad Zapadnim Balkanom koji je doveo do nezapamćenih padavina u maju 2014, a potom posledično do poplava, bio je toliki da se sasvim uklapa u matricu predviđanja o tome kakve će biti posledice globalnog zagrevanja u 21. veku. Uporedo sa brojnim drugim najavama, nešto slično je sasvim nedavno najavilo telo Ujedinjenih nacija, poznato kao Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCCIntergovernmental Panel on Climate Change) kad je objavilo dokument koji je dosad najtačnija međunarodna naučna studija o stanju klimatskih promena, poznat kao Peti izveštaj IPCCa.

U okviru Petog izveštaja, sasvim nalik brojnim prethodnim dokumentima, naznačeni su klimatski modeli koji pokazuju da će predviđeni globalni rast temperature u oblasti Jugoistočne Evrope do kraja veka dovesti do jačanja učestalosti i snage klimatskih ekstrema. Suše, poplave, cikloni, ledeni talasi i druge nepogode će postati mnogo češći. I mnogo većeg intenziteta. 

Više u Elementarijumu