Prednosti vodonične ekonomije su evidentne:
Kada se vodonik koristi u gorivnoj ćeliji za stvaranje energije, u pitanju je potpuno čista tehnologija. Jedini nusproizvod je voda. Dakle, zagađenje izduvnim gasovima je izbegnuto, a pored toga neće postojati ni ekološke katastrofe poput naftnih mrlja.
U pitanju je teorijski savršen ciklus: elektroliza izdvaja vodonik iz vode, a vodonik u dodiru sa kiseonikom stvara vodu i energiju u gorivnoj ćeliji.
Eliminacija nafte znači i nestajanje zavisnosti od Bliskog istoka i Rusije.
Moguće ga je proizvesti i u kućnim uslovima sa relativno jednostavnom tehnologijom. Vodonik može biti proizveden svuda gde ima struje i vode.
Međutim, u ovoj rečenici i jeste jedan od glavnih problema proizvodnje vodonika. Za njegovu proizvodnju je potreban neki drugi izvor energije. Prema tome vodonik nije izvor energije (poput uglja) već samo prenosi energiju (poput struje). Glavni kritičari vodonične ekonomije u ovome vide dalju zavisnost sveta od prirodnog gasa, ili još gore, otvaranje prostora za nuklearne elektrane koje će proizvoditi struju za vodonične gorivne ćelije.
Bez obzira na ove kritike, veliki svetski proizvođači automobila uveliko proizvode ili planiraju proizvodnju automobila na vodonik. Još 1997. godine Daimler-Benz, matična kompanija Mercedesa, je investirala 325 miliona dolara u Ballard, kompaniju koja je svetski lider u proizvodnji gorivnih ćelija. Odmah zatim, Ford ulaže 425 miliona u Ballard, tako da su još tada ove tri kompanije zajedno investirale milijardu dolara u ideju da će gorivne ćelije pokretati automobile budućnosti. Kako reče jedan Tojotin inženjer “Daimler-Benz je jedna od najkonzervativnijih kompanija u auto industriji, a auto industrija je verovatno jedna od konzervativnijih industrija na svetu. Pa ako neko poput Daimlera troši milione na tu tehnologiju morate reći da je stvar prilično ozbiljna.” BMW je napravio Hydrogen 7, luksuzni automobil u samo 100 primeraka sa motorom koji radi i na tečni vodonik i na benzin. Njegov motor od 6000 kubika troši 50 litara vodonika na 100 kilometara što mu daje domet od 200 kilometara vožnje samo sa čistim izvorom energije.
Protivnici hidrogenskih vozila tvrde da se gorivne ćelije pokvare pet puta brže od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Ako kupimo takav nov automobil, očekujemo da će trajati, recimo, deset godina, što znači oko 3000 sati vožnje. A ako znamo da jedna gorivna ćelija ima vek trajanja od 1000 radnih sati, shvatate lošu stranu ove priče. To možemo uporediti sa menjanjem tri motora za deset godina vožnje. To se, priznaćete, nije dešavalo ni vlasnicima Juga.
Srž prave vodonične ekonomije je u dobijanju vodonika čistim putem, dakle iz obnovljivih izvora energije. Najveći korak ka uvođenju vodonika bi bio da imamo dovoljno struje da odvojimo vodonik iz vode, a da ta struja nije nastala od fosilnih goriva. Upravo na toj postavci Derek Abot, profesor elektronike sa univerziteta u Adelaidi, Australija, zasniva svoj vrlo ubedljiv rad. On tvrdi da su solarni termalni sistemi odlična kombinacija sa proizvodnjom vodonika. “Vlade bi trebalo da postavljaju velike solarne sisteme koji će biti dopuna postojećoj energetskoj mreži i pored toga proizvoditi dovoljno vodonika za autobuse. Entuzijazisti će početi da kupuju hidrogenske automobile i puniti ih na autobuskim depoima. Stvari će odatle početi da se razvijaju. Moramo početi od nečega.” Njegovi proračuni pokazuju da su troškovi farme solarnih kolektora koji bi proizvodili vodonik manji od troškova nuklearne elektrane iste snage.
Iako sve ovo izgleda jako daleko od nas u Srbiji, završiću tekst optimizmom kojim zrači profesor Abot: “Toliko imamo sunčeve energije da je dovoljno da investiramo u jednokratne troškove postavljanja još solarnih kolektora koji bi pokrenuli solarno-vodoničnu ekonomiju, ma kakva efikasnost bila na samom početku. Dokazao sam na papiru da je taj koncept jeftiniji od nuklearki a dovoljno je da zauzmemo samo 8% od svetskih pustinja… Pa, hajde da krenemo, šta čekamo?”
Željko Stanković
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
O komentara na "Kako osloboditi svet zavisnosti od nafte?"
Dajte komentar!