Kućište za solarni kolektor napravljeno je od drveta (šper-ploča 15mm), dok je njegova prednja strana od pleksiglasa/polikarbonata (možete koristiti i kaljeno staklo), debljine 3 mm (0,12 inča). Na zadnjoj strani kućišta postavljena je staklena vuna (možete koristiti i stirodur 20mm) kao izolacija.
Solarni apsorber je izradjen od pivskih i limenki sokova koje su ofarbane mat-crnom bojom otpornom na visoke temperature. Gornji deo (poklopac) limenke je posebno oblikovan da bi se dobila veća efikasnost prilikom razmene toplote izmedju limenke i vazduha.
Kada je sunčano, bez obzira na spoljašnju temperaturu, vazduh u limenkama se zagreje veoma brzo. Ventilator vraća zagrejani vazduh nazad u prostoriju koju grejemo.
Za početak prikupiti prazne limenke od kojih ćete sastaviti solarni panel. Potrebno je oprati limenke odmah, jer veoma brzo počnu da šire neprijatne mirise. Na svakoj limenci ekserom obeležiti tri rupe, a zatim izbušiti dno pomoću alata.
Zalepite limenke bilo kojim lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, bar do 200 °C. Postoje i proizvodi za lepljenje koji mogu da izdrže čak do 280 °C ili 300 °C. Poklopac limenke i dno druge limenke savršeno prijanjaju jedno na drugo. Stavite lepak/silikon na rub limenke i pritisnite dno druge limenke na nju. Pripremite šablon za slaganje limenki za koji možete iskoristiti dve najobičnije ravne daske i spojiti ih ekserima. Šablon će obezbediti oslonac tokom sušenja limenki kako bi se dobila ravna cev – solarni tunel. Dodatno pričvrstite limenke za šablon pomoću gumica za tegle.
Kutije usisnog i izduvnog dela se izradjuju od drveta ili 1mm aluminijuma; praznine na ivicama su popunjene sa lepljivom trakom otpornom na toplotu ili silikonom. Poklopci kutija imaju izreze od 55mm napravljene stacionarnom bušilicom. Solarni apsorber staje u kućište kolektora napravljeno od drveta. Poledjina kutije solarnog kolektora je od iverice. Da bi se konstrukcija dodatno učvrstila, mozete napraviti i unutrašnje pregrade od letvica. Izmedju pregrada postavite izolaciju – staklenu vunu ili stirodur.
Na kraju je solarni apsorber ofarban crnom bojom i postavljen u kućište. Kućište je prekriveno pleksiglasom koji je pričvršćen za okvir i temeljno zaliven silikonom. Polikarbonat/pleksiglas je blago konveksan u cilju dobijanja veće čvrstoće. Važna napomena: Ovakav solarni sistem ne može da akumulira toplotnu energiju koju proizvede. Kada je sunčano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotrebi za grejanje vazduha unutar stambenog prostora. Ukoliko nema sunca potrebno je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer bi u suprotnom prostorija počela da se hladi. Ovo se može rešiti na jednostavan način – ugradnjom bespovratnog ventila čime ćete svesti gubitke toplote na minimum.
Mnogo detaljnija uputstva za izgradnju ovog fenomenalnog solarnog panela možete naći na sajtu Mladena P (ili Proke pronalazača, kako sebe naziva).
May 21st, 2013
14 komentara na "Kako napraviti jeftin solarni kolektor od limenki"
Šta reći osim FENOMENLNO.
Meni se resenje dopada, ali iziskuje znanje, trud i vreme! Neznam da napravim, ja bih da kupim!
Zanimljivo,
Mislim da ovo nije problem, moj ujak je carinik i svaki dan donosi po 20 limenki, samo treba da odem na tavan da ih organizujem!
Ovakav pionirski poduhvat moramo podržati. Jeste inovativan i možda bi dibro došao mnogim domaćinstvima, jedino možda bude malo problema oko prikupljanja limenki. Ali pasivno solarno zagrevanje na ovaj način jeste jedno od dobrih rešenja.
sve je to lijepo ali problem je sto kad ima sunca (kad je vruce) grije, a kad nema sunca hladi…..mene zanima postoji li nesto sto bi moglo zamijeniti sunce kad je zima i kad je to grijanje najbotrebnije
Green power ako malo potražite na internetu (postoje i video zapisi sa procesom izrade)videćete da postoji rešenje kojim se reguliše taj problem
sad pravim 2 komada-dimenzije 2.05 puta 1.35—kutiju pravim ad lima NISTA OD DRVA,JER LETI SU TEMPERATURE NEKAD I PREKO 150C
sad prvim kolektor od 3kvm limenke i svoj rad ne racunam a kostace mi oko 300 eura-limenke treba pogledati sa magnetom jer ima i od gvozda
Kakvo genijano rešenje. Ovo zaista treba probati. Inače, solarni pored toga što su papreno skupi su i zagađivači, verovali ili ne. Ono što je najgore kod solarnih panela je to da se prilikom njihove proizvodnje zagađuje atmosfeta u tolikoj meri da solarni panel mora da radi 25 godina da bi se anuliralo zaganjenje.
Slična je situacija i sa proizvodnjom vetrogeneratora.
Beoprevoz@ pa daklem malo samo proveri sta pises i gde sta cujes, totalno je nebulozno to sto si napisao…..Emisija CO2 za pravljenje solarnih panela (fotonaponskih) je izrazena u 0.02% i uglavnom se javlja kod lemilica za spajanje solarnih celija.
A za vetrogeneratore hahahahahah, pa tebe je neko oduvao neznanjem retardinjo jedan.
Glupavi ljudi “cuju negde”, a oni malo pametniji procitaju :p
Ovo je simpatično i jednostavno rešenje ali nisam siguran koliko je efikasno, s obzirom da je potrebno koristiti ventilator za protok vazduha kroz panel. OK, ventilatori su mali potrošači ali ne znam kolika je realna ušteda kad se oduzme njihova potrošnja struje, promenljivo vreme u danima kad nam je potrebno dogrevanje prostorije? Možda je to neko i praktično izmerio? Voleo bih da pročitam nešto pametno od ljudi koji su to probali a ne besmislene komentare poput lika po imenu Beoprevoz!
Ideja je zanimljiva, sigurno je da podiže temperaturu u prostoriji u dane kada ima sunca, mada je pitanje koliko je efikasno. Poprilično je pojednostavljeno u odnosu na “original”. Pogledajte na http://www.conseko.rs/solarni_kolektori.html
ideja je ok,ali samo za prelazni period rano prolece jesen,mogka bi eventualno da se koristi i za solarne klima -uredjaje ,postoji veoma lepo resenje nekih australijanaco sA dve komore podpritiskom*50mbara>smesom kalijevih i natrijumovih soli,vodom i jos nekim =sitnih=detalja.sto se tice lagerovanja toplote za zimu tu je ideja profesora PETROVICA IZ BADNJEVCA bez konkurencije ,mozda imam neke zamerke za neke detalje ali osnovna ideja toplotnog akumulatora i resenje istog zasluzuje svaku pohvalu,on je staru ideju o konzarvaciji toplote tehnikom vruceg krompira digao na kub.Resenje je primenljivo za farme ,velike stambene objekte a kako sam pratio ineke izraelske radove na tu temu mislim da bi njegovo resenje tek tamo bili pun pogodak. Pozdrav iz Surcina
Da li neko ima orginalan crtež odnosno da već koristi kolektor za grejanje da bi se to moglo uživo videti .Postoje različiti crteži i prikazi ovde na sajtovima što baš i nije sigurno jer svako ima svoju priču.Jedno što je po meni bitno a to se ovde nevidi da li u delu za skupljanje toplote postoje pregrade koje usmeravaju cirkulaciju vazduha il je sve samo jedna komora kako na ulazu tako i na izlazu
Dajte komentar!