Naftna i gasna industrija od devedesetih na ovamo sve intenzivnije koriste metod hidrauličnog lomljenja, poznatiji kao „fracking“. Njime se u mnogome olakšava pronalaženje i proizvodnja gasa i drugih fosilnih goriva, dok se u isto vreme smanjuje cena proizvodnog procesa. Sam metod oponaša prirodno nastajanje pukotina pod dejstvom tečnosti visokog pritiska, samo što je ovde ta tečnost – hidraulični fluid – smeša vode, peska, i velikog broja toksičnih hemikalija. Industrijski rastvor ubrizgava se u stene, na velikim dubinama, izazivajući njihovo pucanje, i oslobađanje podzemnog gasa – dok se otpadne vode, dobijene ovim postupkom, odlažu u odgovarajuće bazene, ili na isti način ubrizgavaju u podzemne otpadne bunare.

Jedini problem sa hidrauličnim lomljenjem jeste što sa njegovom profitabilnošću proporcionalno rastu i rizici od njegove primene. Kancerogene i toksične supstance zagađuju vazduh i vodu, dok stvorene pukotine podstiču snažne seizmičke aktivnosti. U celini uzev, nivo opasnosti po životnu sredinu, kao i stepen ugrožavanja javnog zdravlja, daleko su od zanemarljivog – o čemu svedoči i činjenica da je hidraulučno lomljenje već zabranjeno u Francuskoj i Bugarskoj, dok je na njega stavljen moratorijum (privremeno ukidanje, tj. odlaganje) u Novom Južnom Velsu u Australiji, Karu Basenu u Južnoj Africi, Kvebeku u Kanadi, i u nekim od američkih država.

S obzirom na to da korporativni lobisti veličaju taj metod pod raznim sloganima – počev od „energetske nezavisnosti“, preko „privrednog procvata“, do nove „industrijske revolucije“ – i čine sve da minimiziraju njegove rizike, Pokret za slobodu kontaktirao je svoje saradnike iz Bugarske, i zamolio ih da sa nama podele svoja iskustva i uvide: uključujući i njihova iskustva sa političkom mašinerijom koja forsira ukidanje već donesene zabrane, i osmišljava propagandu za popularizaciju jednog ekološki nedopustivog postupka. Pogledati odgovor Ane Pelove ovde.

Srpsku javnost već duže vreme, u skladu sa logikom stranih ulagača i dobronamernih investitora, razni lobisti, eksperti, medijski i politički agenti ubeđuju da će istraživanja nafte i gasa biti bezmalo adrenalinska injekcija za našu posustalu privredu, a sve to uz skoro nikakvu opasnost po zdravlje i životnu sredinu. Postoje, međutim, indicije da se hidraulično lomljenje već primenjivalo u Srbiji – bilo za istraživanje, bilo za ekstrakciju gasa – i da je, šta više, ono odgovorno za neke incidente i nepogode (npr. za zemljotres u Kraljevu). Pokret za slobodu je zato uputio zahtev Ministarstvu za životnu sredinu i upravi NIS-a da se, na osnovu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, izjasne da li je na prostoru  Srbije ikada sprovođen postupak hidrauličnog lomljenja – i ako jeste, ko ga je sprovodio, sa čijom dozvolom, i u koju svrhu.

Vladimir Bogićević - Pokret za slobodu