Biosfera 2 (nazvan po Zemljinoj Biosferi 1, ovoj koju uništavamo) je bila odlična ideja: sagraditi ogroman terarijum i pratiti da li taj samoodrživi zemaljski mikrokosmos može održati ljude u životu bez donošenja spolja hrane, vode, pa čak ni vazduha. Sagrađena je osamdesetih godina prošlog veka u okolini Tusona, Arizona i sastojala se od 1900 m2 tropske šume, 850 m2 okeana sa koralnim grebenom, 450 m2 mangrova, 1300 m2 savane, 1400 m2 pustinje, 2500 m2 poljoprivrednog zemljišta, ljudskog staništa i podzemne tehničke infrastrukture.
Eksperiment je nastao kao ideja da se proveri koliko je izvodljiva zamisao zatvorenih biosfera u nekoj budućoj kolonizaciji svemira. Prva misija se sastojala od osmoro ljudi i što se tiče ishrane, imali su niskokaloričnu i veoma hranljivu dijetu koja je odlično uticala na njihovo zdravstveno stanje. Takođe su imali vrlo malo mesa, kafe (jedna šolja mesečno, jer su imali drvo kafe), i alkohola (jedna čaša godišnje vina od banane). Ispostavilo se da je poljoprivredni sistem jedan od uspešnijih u ovom projektu. Istina je da su dosta smršali i da su jeli vrlo malo, ali takođe stoji činjenica da su uspeli dve godine da prežive od dvadeset ari zemlje.
Photo by Noah Sheldon
Sa druge strane, nivo ugljen dioksida je toliko varirao da je većina kičmenjaka i insekata koji skupljaju polen uginula. Kiseonik je postepeno nestajao tako da je posle 16 meseci bio na nivou koliki je i na nadmorskoj visini od 4000 metara. Posle brojnih istraživanja, misterija nestanka kiseonika je rešena. Beton je reagovao sa ugljen dioksidom i stvarao kalcijum karbonat koji je, između ostalog, vezivao za sebe kiseonik. Osim betona, na sredinu su reagovali i članovi posade. Od dobrih prijatelja pretvorili su se u neprijatelje podeljene u dve grupe. Jedni su isticali naučnu vrednost projekta, a drugi su, možda znajući neke činjenice ili jednostavno demoralisani, smatrali da se radi samo o poslovnom projektu u koji je uloženo ogromnih 200 miliona dolara. Vrhunac raskola je dostignut kada je neko od članova počeo da krade zalihe hrane koja nije proizvedena u Biosferi i služila je samo za hitne slučajeve.
Kada je 1994. godine druga misija ušla u Biosferu 2 na svoj desetomesečni boravak, beton je bio potpuno prekriven, dalja istraživanja u vezi sa poljoprivredom su bila izvršena i posada je proizvodila sasvim dovoljno hrane. Međutim, niz događaja je doveo i ovu misiju do propasti. Prvo, dva člana prethodne posade i dalje ubeđeni u finansijsku pozadinu projekta razbijaju nekoliko prozora i ostavljaju spoljna vrata Biosfere otvorena. Dva člana nove posade napuštaju projekat i bivaju zamenjena. Kompanija koja je bila vlasnik Biosfere je propala i sve je prešlo u ruke novih ljudi. Druga misija Biosfere, a sa njom i čitava ideja, je prekinuta pre vremena.
Photo by Noah Sheldon
Univerzitet Arizone je 2007. godine preuzeo menadžment nad Biosferom 2, a nedavno je fotograf Noa Šeldon objavio set fotografija ovog propalog mesta. Ma koliko sve ovo izgledalo kao veliki neuspeh, skup svih rezultata ovog ogromnog eksperimenta su sami po sebi uspeh. Najjači zaključak je ipak – držimo se Biosfere 1.
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
O komentara na "Još uvek nismo spremni za svemir"
Dajte komentar!