Analizom rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja izvorske vode može se konstatovati da je veliki broj uzoraka vode bio neispravan – 208 od 328 ukupno uzetih uzoraka (63,4%). Od toga 151 uzorak (46,0%) je bio bakteriološki neispravan dok je 24 (7,3%) uzoraka pokazalo fizičko-hemijsku neispravnost. Pored toga, 33 (10,0%) uzorka su bila istovremeno fizičko-hemijski i bakteriološki neispravna.
Dominantni problem kada je u pitanju higijenska ispravnost izvorske vode na beogradskom području je bakteriološka neispravnost. Ona je prema rezultatima mikrobiološkog ispitivanja uzrokovana prisustvom koliformnih bakterija, pre svega bakterija fekalnog porekla (E.coli, Streptococcus grupe ¨D¨ kao i Citrobacter i Enterobacter).
Kada su u pitanju rezultati fizičko-hemijske analize vode sa javnih česmi, registruje se odstupanje od normi predviđenih za vodu za piće ukupno u 57 slučajeva (samostalno ili udruženo sa bakteriološkom neispravnošću), što čini 17,3% ukupno uzetih uzoraka.
Najčešći razlog fizičko-hemijske neispravnosti je povećana koncentracija nitrata i povećana elektroprovodljivost pri čemu su ova dva parametra često bila udružena. Pored toga, u izvesnom broju uzoraka je registrovana povećana koncentracija nitrita, hlorida ili amonijaka. Povećane vrednosti elektroprovodljivosti najčešće ukazuju na prisustvo većeg sadržaja mineralnih soli u vodi (povećana tvrdoća). Nalaz drugih gore navedenih parametara u povećanoj koncentraciji ukazuje na organsko zagađenje vode (obično praćeno prisustvom odgovarajuće bakterijske flore) ili je posledica određene geološke strukture tla (visoke vrednosti amonijaka u vodi javne česme Soko Štark). Povećana koncentracija nitrata u vodi pojedinih javnih česmi u prigradskom području koje su okružene poljoprivrednim zemljištem, može biti posledica nestručnog tretiranja zemljišta velikim količinama azotnih đubriva.
Laboratorijsko ispitivanje u obimu periodične analize koja pored ispitivanja u obimu osnovne analize podrazumeva ispitivanje i sadržaja cijanida, mineralnih ulja, fenola, trenutno vezanog kao i rastvorenog kiseonika, nije registrovano odstupanje od normi propisanih Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode sem u slučaju nalaza povećanih vrednosti mineralnih ulja od 0,038mg/l (MDK 0,01mg/l), u jednom uzorku vode sa javne česme Bele vode. Naknadno sprovedenim uzorkovanjem i ispitivanjem novog uzorka vode sa ove česme (u toku istog meseca), to nije ponovo registrovano. Na osnovu toga se može zaključiti da se najverovatnije radi o jednokratnom zagađenju izazvanom antropogenim uticajem, verovatno usled izlivanja manjih količina motornih ulja ili derivata nafte u zoni napajanja izvorišta.
Analizom sadržaja olova u više uzoraka vode sa javnih česmi koje su locirane u užem gradskom području ili pored većih saobraćajnica, nije registrovano povećanje koncentracije ovog metala u vodi. Istovremeno u uzorku vode sa izvora Sakinac na Avali ispitan je sadržaj žive (Avala je poznata kao nalazište žive), pri čemu je utvrđeno da je njena koncentracija u ispitivanom uzorku vode bila ispod granice detekcije.
U tri uzorka vode sa javnih česmi koje se nalaze okružene ekstenzivno korišćenim poljoprivrednim zemljištem ispitan je sadržaj pesticida u vodi. U jednom od njih (sa javne česma Radmilovac) registrovano je prisustvo organohlornog pesticida Atrazina, što je najverovatnije posledica korišćenja navedenog preparata kao insekticida u oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta koje se nalazi u neposrednom okruženju.
Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja izvorske vode na teritoriji Beograda u toku 2010. godine, sve javne česme se mogu podeliti na sledeće grupe:
Česme sa relativno niskim procentom fizičko-hemijske i bakteriološke neispravnosti – Miljakovački izvor, Sveta Petka Rakovica i izvor Sakinac na Avali.
Česme sa niskim procentom fizičko-hemijske i visokim procentom bakteriološke neispravnosti – većina trenutno kontrolisanih javnih česmi.
Česme sa visokim procentom fizičko-hemijske i niskim procentom bakteriološke neispravnosti – j.č. Soko Štark.
Česme sa visokim procentom fizičko-hemijske i bakteriološke neispravnosti – Zmajeva česma, j.č.Višnjica, Točak-Zuce, Mokroluška česma, Velika česma Beli potok.
Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja higijenske ispravnosti izvorske vode na teritoriji Beograda, može se zaključiti da je kvalitet vode sa javnih česmi veoma promenljiv, odnosno da većina do sada kontrolisanih javnih česmi sa izvorskom vodom nema higijenski ispravnu vodu za piće.
Pri tome treba istaći da je letnji period naročito kritičan u pogledu očuvanja higijenske ispravnosti izvorske vode, s obzirom na povoljnije uslove za preživljavanje i razmnožavanje patogenih organizama i povećanje ljudskih aktivnosti i uticaja u zoni napajanja izvorišta. S druge strane povećane količine padavina (karakteristične za proletnji i jesenji period), uslovljavaju spiranje i pojačanu mobilizaciju različitih kontaminenata iz atmosfere, površinskog sloja zemljišta i površinskih voda, koji na taj način brže i obilnije dospevaju do vodonosnih slojeva.
Izvori:
1. Sekretarijat za zaštitu životne sredine (2010), Ekološki bilten
2. www.zdravlje.org.rs
3. www. beograd.rs
4. www.ekoplan.gov.rs
Predrag Ozmo
Možda bi vam bilo interesantno i:
May 21st, 2012
1 komentar na "Izvorska voda u Beogradu promenljivog kvaliteta"
Interesantan članak o problemu koji je dugoročno ( čini mi se )veći nego što na prvi pogled to izgleda.
P.S. I sam skupljam interesantne vesti iz ekologije i korisne linkove, pa ovom prilikom dajem link sa svojim nalogom :
http://clipmarks.com/clipper/Newscatcher/
Pozdrav i za autora teksta, koga sam imao prilike da upoznam dok je tražio materijal za seminarski rad u našoj biblioteci.
Dajte komentar!