Autor: Darko Berić

Sponzor konkursa:goji

Dugo sam gledao u belilo word dokumenta smišljajući kako da počnem tekst. Sećam se da mi je dugo  trebalo i da donesem bitne odluke u životu a ništa tako podmuklo ne krade vreme kao oklevanje. Prestao sam da oklevam, kada sam shvatio čemu vodi. Bio je to prelomni trenutak jer tada sam odlučio. Da! Ja sam jednostavno odlučio da budem srećan. Sa tom odlukom nema niko ništa i ne treba. Ona je samo moja.

Desilo se „slučajno”. Počeo sam da otkrivam sreću u prvim zracima sunca. U sletanju vrapca na prozor. Verovatno je nešto pokušavao da mi kaže. Nisam ga odmah razumeo ili nisam hteo! Bio je to signal. Kada bi pala kiša nisam joj dozvoljavao da me vrati u krevet. Terao sam sebe dalje da tražim sreću. Tragao sam za kreativnošću. Za osmesima. Makar to bili osmesi koje sam samo ja video. Prestao sam da pravim dugoročne planove. Kreirao sam u svojoj glavi kratkoročne. Ne, nisam se plašio neuspeha zbog neispunjenja ciljeva. Samo sam shvatio jedno: Sudbina definitivno umire od smeha dok mi pravimo planove. Igrao sam na zbir više manjih radnjih u toku dana, nedelje ili meseca koje vode uspesima. I počeli su da se dešavaju. Mnogo toga medjutim, moralo je da se promeni. Pre svega, moj odnos prema životu.

Više na Zelenim stranama